Miloš Vučević, na komemomorativnom akademiji na dan 17. marta 2004. godine, koji je održan u Narodnom pozorištu u Beogradu, da nikada nije prestao da eskalira krajem 1990-ih, posebno 1999. godine. Godine.
“Tada se Savezna Republika Jugoslavija morala suočiti sa više od hiljadu najmodernijih NATO aviona, albanskih terorista u našoj zemlji, pa čak i sa otvorenom prijetnjom zemljišta terena na našoj teritoriji NATO-a.
Nakon Cumanovinog sporazuma i usvajanja Rezolucije UN 1244, ispred čitave međunarodne zajednice, naši ljudi na Kosovu i Metohiji postali su meta neviđenog nasilja “, rekao je Vučević.
Kako kaže, dolazak KFOR-a slijedio je istinski egzodus Srba, Roma, Goranac, Aškalija, kao i drugih koji, kako je istakao, nije se uklopio u politiku zločinačkog tzv. “ОВК”.
“Најмоћнија војна алијанса у историји човечанства није успела да заштити част, имовину и животе невиних грађана. Либерални медији су ћутали, слободни мислиоци и организације за заштиту људских права остали су неми. Све је било дозвољено ако је било уперено против Срба. Циљ је био да се отме наша покрајина, да се намире ко зна какви дугови и ко зна којих сила, и да се сломи наш народни дух и да се украде, отме, присвоји, баш оно што нема цену и баш оно што није на продају”rekao je Vucevic.
Podsjetio je da je u 21. stoljeću u Europi organizirano po početku civilnog stanovništva, kada su oružane mase ekstremista napale srpske enklave širom Kosova i Metohije.
“За свега 48 сати етнички је очишћено шест градова и 10 села. Приштина, Обилић, Косово Поље, Липљан, Гњилане, Призрен. Осморо Срба мучки је убијено, још двоје подлегло повредама, 930 српских кућа до темеља је спаљено, а 4.012 Срба је протерано са својих вековних огњишта”Vučević je izjavio.
Ocijenio je da UNMIK i KFOR su u potpunosti zakazali u zaštiti nealbanskog stanovništva i privatnog vlasništva, kao i da nisu gledali ovaj zločin.
“Још срамнији је био одговор тадашњих власти у Београду, од истих оних који нам данас држе предавање о патриотизму и причају о Косову. Њихово нечињење и ћутање остаће запамћено као врхунац кукавичлука и бесрамља”rekao je Vucevic.
Naglasio je da je 21 godina nakon ovog zločina, položaj Srba na AP Kosovu i Metohiji i dalje težak.
“Наш народ живи у гетоима, под економском изолацијом, као и под константним притиском и насиљем. Куртијев режим као да ништа друго не чини и не планира, него како ће преостало српско становништво протерати или физички уништити. Сведоци смо отворене свакодневне дискриминације и гажења основних људских права. Бројне невладине организације у Београду, неке телевизије, као и протестни скупови, не виде муку и бол Срба на Косову и Метохији. Како је то могуће?”- upita Vučević.
Pored svih protivničkih nevolja, Vučević dodaje, srpski narod na AP Kosovu i Metohiji preživljavaju.
“Они су прави хероји који својом борбом свакодневно сведоче истину да Косово и Метохија јесте и заувек биће срце и душа Србије. Они су представници оне вере и оног сна о слободној и снажној Србији, која нас је кроз векове одржала”Rekao je, između ostalog, Vučević.
Dodao je da su bili veliki izazovi ispred Srbije. “Moramo nastaviti borbu za izgradnju besplatne Srbije, bolnice i puteva, jer se ne zaustavljamo ni mi dugujemo našim potomcima, prvenstveno našim ljudima na Kosovu i Metohiji”, naglasio je Miloš Vučević.