Komentator spoljnih politika Boško Jakšić kaže da Rusija neće implementirati, kako podvući, krajnju odgovor Ukrajinskog napada na rusku vojnu aerodrom u Sibiru.
“У Москви се вага какав ће бити одговор на диверзантску акцију која ће се несумњиво провлачити у уџбеницима војних вештина и која је вероватно разбеснела Владимира Путина, јер је то очигледан обавештајни промашај – допустити да та количина дронова допре чак и до Иркутска и Сибира и нанесе велику штету која се по неким мерама процењује на седам милијарди долара у руском ваздухопловству”Jakšić ističe.
Navodi da on sumnja na tvrdnju Ukrajine da nije obavijestio Sjedinjene Države namjere da implementiraju plan u akciju.
“Многи и у Москви сумњају да је то тачно и верују да је Трамп знао шта ће се догодити и да се води таквом политиком док преговара о миру. Украјински председник Володимир Зеленски покушава да Американце што више увуче у одбрамбене акције, али Трамп то још увек не жели”Jakšić ističe.
Bivši ambasador Srbije u Turskoj i Grčkoj Dušan Spasojević smatra da nije na svetskom nivou, kada je u pitanju sukob u Ukrajini, nema Intelektualni i diplomatski nivo u stanju da izvrši mir.
“Не знамо какви су крајњи ратни циљеви Русије. Одговора ће бити. Трампов саветник за Украјину је ово назвао руским Перл Харбором”Spasojević objašnjava.
On ističe da je pitanje Ukrajine za Rusiju značajno dugo, nekoliko vekova.
“Стога, Руси неће дозволити да се почине велики злочини над цивилима. За сада се води конвенционалан рат и углавном страдају војници на фронту. Оно што је ново јесте да видимо Америку која се на неки начин повлачи из сукоба, јер неће да дозволи себи да се губитак рата – који је за мене неминован, јер Украјина не може да победи Русију – окрене против њих”Spasojević zaključuje
RTS novinar izveštava sa Mirovni pregovori u Istanbulu Biljana Radulović sažima da je neobično da su Ukrajinci odmah izašli s podacima o broju koliko je oštećeno avionom.
“Руси се нису оглашавали и дуго су чекали да би било шта демантовали. Наравно, треба проверити све информације. Мени је био интересантан показатељ да ни Руси не посматрају своје медије у потпуности са поверењем када је реч о сукобу у Украјини”Radulović’s.
Ratni tokovi, pregovori koji tapkaju
Komentator spoljnih politika Boško Jakšić ističe da akcije poput ukrajinskog u slučaju napada na rusko vojnu luku ne dobijaju ratove.
“Без обзира и на штете које су нанете руским стратешким бомбардерима, има она још много других бомбардера. То је више психолошко значење које Русима открива да су рањиви, али је то Украјинцима недовољно да се на тај начин добију ратови”Razmatra se Jakšić.
Navodi da je drožan postao zaštitni znak ovog sukoba.
“Европска унија је недавно одобрила нови зајам од 1,3 милијарде евра Украјинцима за производњу дронова. Никада ниједан рат није вођен са том количином тог новог оружја, које се показује врло ефикасним и разорним. Али ситуација на фронту је једна сасвим друга прича – а она каже да Руси држе под контролом 20 одсто украјинске територије”Jakšić zaključuje.
Bivši ambasador Srbije u Turskoj i Grčkoj Dušan Spasojević ukazuje da je Rusija u trenutku blizu 600.000 božjih spremnih pripadnika vojske na prednjem dijelu, što je u Ukrajini dugu 1.200 kilometara.
“Украјина има укупно око 800.000 чланова безбедносних снага, укључујући и полицију и ватрогасце. Дакле, читав безбедносни систем! Када је реч о војницима, то је мање од 200.000 људи у овом тренутку и тај однос снага је на појединим деловима фронта један према шест у корист Руса”Spasojević ističe.
Zaključuje da je Ukrajina duboka uništena zemlja u kojoj su gradovi napušteni, a infrastruktura je uništena, dok su ljudi, najposječeni sloj, napustili državu.
“И у том смислу сам рекао да је оно што је са реалистичког становишта потпуно извесно, јесте да ће на фронту, ако се овај рат настави, бити све теже за Украјину”kaže Spasojević.
RTS Journicker Biljana Radulović naglašava da je malo postignuto u pregovorima o primirju u Istanbulu.
“У првој тури преговора средином маја нисмо ни знали шта ће бити на преговарачком столу. Сада је било нешто другачије. Имали смо меморандум. У оба случаја и хуманитарне уступке. Међутим, оно што је битно јесте да тек сада први пут видимо да две стране покушавају да разговарају. И то је оно што је, заправо, недостајало претходне три године. У дипломатији увек постоји нека врста разговора на паралелном колосеку који не мора бити јавно отворен”Radulović zaključuje.
Prikaz možete pregledati u potpunosti na početku teksta.