Unatoč svim predrasudama, mladi par Sarić zamijenio je podvzički život u novom beogradskom životu u selu Kula u selu Malog Crnića. Tanja ima 32, a Nenad 39 godina. Zanimanje je advokat i ekonomista. Glavni grad ostavljen 2023. godine. Godina, kada su kupili kuću od oko 150 četvornih metara.
“Породица је најважнија. Када смо конкурисали за кућу имали смо трогодишњу ћерку, којој смо желели максимално да се посветимо, што живот у великом, ужурбаном граду и корпорацијски послови нису дозвољавали”kaže Tanja Šarić.
U međuvremenu, porodica je postala bogatija za drugog člana. Kćer je sada pet godina, a sin od osam mjeseci. Odluka o prijavi za konkurs za kupovinu seoske kuće sa vrtom, kažu, to je bio pun pogodak, jer sada imaju život koji su zamislili.
“Желели смо више времена за себе, да више времена проводимо заједно као породица, што у Београду нисмо могли. Наравно, желели смо да имамо и нешто своје и не будемо подстанари”Tanja Savić kaže.
Prijavljivanje za kupovinu kuće na selu je jednostavno
Postupak učešća u takmičenju, navodi, nije kompliciran. Stranica linijskog ministarstva je jasno navedena za koju sve treba ispuniti.
“Pronašli smo kuću, našli smo ga, jer smo bili lijepi, a mi smo bili lijepi i imali smo brojne općine. Ispunjeni smo i kontaktirali i kontaktirali ih sa divnim vijestima”, kaže da se svima pošalju u selo, to preporučuje da se presele u selo.
Sarici su započeli svoj posao u selu, proizvedu vino. Iskustva u vinaru imali su od ranije, jer su Tanyjevi roditelji imali vinariju, što je bilo porodično poslovanje. U svom imanju, proizvodima autohtonih sorti, tamjan i nabave.
Podjela sela od sjevera na južno od zemlje
Program kupoprodajnih kuća u selu provodi se petom godinom, a efekti su, kažu da su kompetentni, impresivni. Do sada je oko 17.000 ljudi, krov krova bio oko 17.000 ljudi, a država je pomogla da kupi 3.820 kuća sa vrtom u oko 900 sela širom Srbije.
“Само податак да су у Бачком Петровом селу општине Бечеј оживеле 103 куће, које су претходно биле напуштене, да је захваљујући томе отворена нова јаслена група за дечицу која су рођена у тим кућама, говори о брзим и опипљивим ефектима ове мере”objašnjava Tijanu Nešić, Vd. Pomoćnik ministra.
Čak trećina pobednika kuća prešla je grad u selu.
“Велики број њих је високообразовано и своје знање и старе или нове послове преносе, односно осмишљавају у новим срединама. Можда је најзначајнији податак о овом програму да је просек људи који одлазе у села испод 30 година, иако је прописана граница 45 година”Države nessic.
Povratak ljudi na seoski jezik ima populaciju, ekonomski i sigurnost značaj
Srbijana sela odavno su u fazi propadanja i depopulacije, odlaska stanovništva isključivo u jednom pravcu, u gradovima Srbije ili dalje u inostranstvu. Povratnika gotovo nije bila ni. Ovo i svi projekti Ministarstva Ministarstva su ministar Milana Krkobabića, a stvoren je u bliskoj saradnji sa akademskim odborom za Sano, na čelu sa akademikom Draganom Škorićem i glavnom delom Nacionalnog programa za oživljavanje sela Srbije.
“Насељавањем села младим становништвом и њиховим осамостаљивањем из заједничких домаћинстава, стварају се услови да се полако поправља демографска слика Србије. Такође се сада, у тим ′живим′ селима поново покреће привредна активност, поново купују намирнице и пружају разне услуге. На овај начин активирано је до сада на окућницама купљених кућа преко 500 хектара обрадивих површина под баштама, воћњацима, повртњацима”Nešićeva ističe.
Možda je najvažnije od svih ta sela na samom rubu granica Srbije više neće biti napuštena, tj. neće biti “позивница за све нежељене госте”.
“Овакви пројекти имају вишеструки национални значај, од популационог, преко економског до оног најважнијег, безбедносног”Navedeno je nestic.
Za brzo oporavak sela zahtijeva dodatne investicije
Iako su rezultati projekta već vidljivi, mnogo više ulaganja u sve aspekte života na selu potrebna je za bržu bolest u ruralnim područjima.
“Крајњи циљ је да се житељима села омогуће исти услови које имају становници градова. Када онај који живи у селу буде имао на дохват руке пут, пијаћу воду, продавницу, амбуланту, пошту, банку, вртић, школу, интернет, дом културе неће тако лако пожелети да напусти свој родни крај, а вероватно ће и неки други млади људи из пренасељених градова пожелети да се преселе у мирнију и здравију средину”kaže Nešić.
Za koju se državnu kuću daje novac?
Pored ispunjavanja osnovnih uvjeta za život i stanovanje, vrt čija je kupovina, na naseljenom mjestu gdje postoji barem jedan od objekata javnog servisa ili usluga, zdravstvene ambulante, ili da neki od tih objekata postoje u susjednim naseljima. Također se mora izgraditi u skladu s propisima i unijeti u katastar nepokretnosti u ime prodavca kao porodično stambena zgrada bez tereta.
“Процену испуњености услова за кућу којом подносилац пријаве конкурише обавља локална самоуправа која, након контактирања купца и продавца, шаље у теренску контролу комисију, овлашћену да утврди да ли кућа испуњава прописане услове и да изврши процену тржишне вредности непокретности, а укупна вредност не може бити већа од 1,2 милиона динара”objašnjava Bojan Bogdanov, Vd. Pomoćnik ministra.
Mladi uglavnom biraju vojvođanska sela za život
Za sada je većina zahtjeva stigla za kupovinu seoskih kuća u Vojvodini.
“Вероватно је то због боље инфраструктуре и решених имовинско-правних односа. До сада је највише напуштених кућа усељено у селима Сомбора – 233, Бачке Паланке – 187, Оџака – 165. Истичемо и да је у Алексинцу и Пироту усељено по 49 кућа, да је само у једној улици села Жељуша усељено осам кућа од укупно 31 које су поново оживеле у Димитровграду, тако да југ не заостаје по интересовању”on kaže Bogdanov.
Iako se ovaj projekt provodi za petu godinu mladih na 45 godina za kupovinu kuća na selu se ne savija. Ministarstvo stiže između 10 i 15 zahtjeva dnevno. Takmičenje je otvoreno na 1. Novembar, a zatim kratki odmor zbog zatvaranja trezora na kraju budžetske godine.
Nadležna nada trajat će za naredne godine, a za to su prethodno primili predsjednika koji su rekli da će sve dok će oni zahtijevati mlade da bi njihovu budućnost u selima Srbije u ovim svrhama.