U susret vaterpolo meču Srbija – Španija koji je na programu dana, 12. januara od 20:30 donosimo sve što bi trebalo da znate o jednom od najznačajnijih takmičenja u svetu ovog sporta koje ima bogatu tradiciju dugu više od jednog veka. Prvo Evropsko prvenstvo u vaterpolu održano je davne 1926. godine, a tokom decenija izraslo je u događaj koji okuplja najbolje reprezentacije Starog kontinenta i postavlja standarde u kvalitetu igre, taktici i fizičkoj spremnosti. Ovog puta, Beograd je domaćin Evropskog prvenstva u vaterpolukoje je zvanično otvoreno u Areni prošle subote. Tim povodom razgovarali smo sa Srđanom Miljanićembivši vaterpolista i predsjednik Vaterpolo klub Vojvodine iz Novog Sada kako bismo vam preneli sve što treba da znate pre nego što zauzmete mesto na tribinama ili ispred televizijskih ekrana.
U nastavku donosimo odgovore na najčešća pitanja i objašnjenja koja će vam pomoći da još više uživate u utakmicama Evropskog prvenstva.
Šta devojke i žene treba da znaju o vaterpolu kao sportu pre nego što sednu na tribine ili ispred TV da gledaju utakmice na aktuelnom EP u Srbiji?
Vaterpolo je najstariji ekipni olimpijski sport. Na programu je od drugih Igara u Parizu 1900. godine. To je jedan od fizički najzahtevnijih sportova. Igrači stalno plutaju u vodi pomoću specifične tehnike nogu, nema dodirivanja dna bazena. To znači da su noge i jezgro ekstremno jaki, iako se to ne vidi odmah. Vaterpolo zahteva spoj svih aspekata plivanja s potrebom za igračkom umetnošću i timskom taktikom. Snaga, izdržljivost, i tehnika plivanja moraju biti na vrhunskom nivou kako bi igrači mogli efikasno da komuniciraju i strateški rade s ekipom. Vaterpolisti su poznati po svom izuzetnom kapacitetu pluća i mogućnosti da igraju dok su konstantno u vodi, što dodatno otežava ovaj sport. Povlačenja, gurkanja, borba za poziciju: većina kontakta je ispod površine i sudije to često ne vide. Zato vaterpolisti često izlaze iz vode sa modricama i ogrebotinama. Igrači tokom utakmice preplivaju nekoliko kilometara, uz konstantne sprintove, nagle promene pravca i borbu za loptu. Vaterpolo nije samo ko je jačiveoma je taktičan sport: pozicioniranje, blokovi, pas-šeme, igra sa igračem više su presudni.
Koja su osnovna pravila igre?
Svaka ekipa ima trinaest igrača, od kojih su dva golmani. U bazenu igra šest igrača i jedan golman, slično kao u rukometu. Pozicije igrača su golman, centar, zadnji bek, levo i desno krilo, levi i desni bek. Golmani uvek nose crvene kapice, dok ekipe nose ili bele ili plave kapice sa brojevima od 1 do 13. Na početku svake četvrtine igrači plivaju sprint do sredine igrališta, ko će osvojiti loptu i imati prvi napad. Cilj napada je postići gol, a napad traje 28 sekundi. Vrlo bitan momenat u igri je igrača više. Ako igrač koji je u odbrani napravi grub faul, on dobija isključenje na 18 sekundi, i tada ekipa u napadu igra sa igračem vise u bazenu i to su momenti u kojima se obično najviše postižu golovi. Igra se četiri četvrtine po osam minuta, pobednik je ona ekipa koja ima više postignutih golova. U slučaju nerešenog rezultata, pucaju se penali tzv. peterci (pošto se šutira sa pet metara od gola) i tako se odlučuje pobednik (nema nerešenog rezultata).
Koje zemlje su lideri u vaterpolu u Evropi, a koje u svetu?
Može se slobodno reći da se najbolji vaterpolo igra u Evropi, iako se sport igra širom sveta. Posebno je interesantno da se decenijama unazad najbolji vaterpolo igra u našem regionu Evrope, pošto su poslednjih sedam Olimpisjkih zlatnih medalja osvojile Srbija, Hrvatska i Mađarska. Kuriozitet je da nikad nijedna ekipa van Evrope nije osvojila zlatnu Olimpijsku medalju. Nacionalni tim Srbije je postigao neverovatan uspeh jer je tri puta zaredom postao Olimpijski šampion (Rio, Tokio, Pariz). Mađarska je zemlja koja ima najveću tradiciju u vaterpolu, ali i izuzetno poštovanje i ljubav javnosti prema ovom sportu (čak osam zlatnih Olimpijskih medalja). Tradiciju jugoslovenske škole vaterpola su sa uspehom nastavile Srbija, Hrvatska i Crna Gora, ekipe koje su uvek u borbama za medalje, na svim međunarodnim takmičenjima. Trenutni prvak Evrope i sveta je ekipa Španije, sa izuzetno talentovanom generacijom, koja je već godinama u vrhu svetskog vaterpola. Od zemalja koje nisu u Evropi a igraju bitnu ulogu u svetskom vaterpolu, vredi istaknuti SAD (osvajača bronzane medalje na poslednjoj Olimpijadi u Parizu), Australiju i Japan koji gaji jedinstveni stil vaterpola što često predstavlja veliki izazov evropskim ekipama u međusobnim duelima.
Da li za ženski vaterpolo važe ista pravila i ko je lider u toj disciplini na vaterpolo sceni i da li Srbija ima svoj ženski vaterpolo tim?
Ženski vaterpolo je olimpijski sport od 2000. godine i izuzetno je brz, tehnički i fizički zahtjevan. Nije blaža verzija muške igre. Trenutno i muške i ženske ekipe igraju u istim uslovima sto se tiče veličine terena, golova i vremena trajanja utakmica. Jedina razlika je što su lopte za ženske ekipe nešto manje.
Često se kaze da muškim vaterpolom dominira fizički aspekt igre a u ženskom tehnički.
Kuriozitet za ženski vaterpolo je da najjače ekipe nisu skoncentrisane samo u Evropi, već najviše uspeha ima ekipa SAD (tri zlatne medalje sa Olimpijskim igrama), dok je čak pet različitih ekipa bilo Olimpijski šampion: Australija, SAD, Holandija, Italija i Španija. I Srbija ima svoju žensku vaterpolo ekipu i nacionalni tim. Ipak to je sport koji ima manju tradiciju i uspehe nego muški vaterpolo, i do sada nisu bile u borbi za medalje na evropskim i svetskim takmičenjima, a san je učesće na Olimpijadi. Ove godine devojke će takođe igrati Evropsko Prvenstvo koje se igra krajem januara u Portugalu. Ipak ženski vaterpolo se ubrzano razvija i dobija na popularnosti u celom svetu, pa tako i u Srbiji. Vredno je pomenuti da je nosilac ženskog vaterpola u Srbiji ženska ekipa Vojvodine iz Novog Sada, kao petostruki osvajač duple krune u prethodnih pet godina.
Šta razlikuje vaterpolo i vaterpoliste od drugih sportova odnosno sportista?
Vaterpolo i vaterpolisti se po mnogo čemu razlikuju od većine drugih sportova i sportista, i to fizički, mentalno, taktički i po samoj prirodi igre. Za razliku od gotovo svih drugih timskih sportova, vaterpolo se igra u drugačijoj sredini: nema čvrstog oslonca (nema tla), igrač mora stalno plutati, održavati se i kretati dok istovremeno razmišlja, dodaje, puca i brani, telo je stalno u borbi sa otporom vode. Rezultat: ogromna potrošnja energije čak i kada se ništa se ne dešava. Vaterpolista mora imati kombinaciju: izdržljivosti (kao plivač), snage (kao borac ili dizač), eksplozivnosti (kao sprinter), koordinacije (kao gimnastičar), stabilnosti tijela (jezgro) kao kod veslača ili boraca. Posebno: noge rade stalno (tzv. makaze), ruke su stalno iznad vode (što je jako zamorno), kontakt je brutalan, ali često nevidljiv sudiji (ispod vode).
Vaterpolisti su među retkim sportistima koji istovremeno razvijaju aerobne, anaerobne i statičke kapacitete na visokom nivou.
Može se reći da je vaterpolo miks: plivanja, rukometa (dodavanja, šutevi, taktika), rvanja (pozicioniranje, borba za prostor), košarke (kretanje bez lopte, blokovi, sistemi). Ali sve to u vodi, što sve čini višestruko težim.
Foto: Srđan Stevanović/Getty Images