sreda, 14.01.2026, 16:28 19:07
Izvor: RTS
Autor: Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela
Kako RTS u Briselu saznaje, Evropska komisija je posle sedam meseci odlaganja odlučila da Srbiji isplati prva sredstva iz Plana rasta u iznosu od 57 miliona evra. Odobrena sredstva odnose se na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine. Ova odluka će zvanično biti objavljena 15. januara tokom rasprave o Planu rasta u Evropskom parlamentu.
Od sedam koraka predviđenih Reformskom agendom za taj period, Evropska komisija je procijenila da je Srbija postigla tri koraka, pa će umjesto punog iznosa od 112 miliona, Srbiji biti isplaćeno 57 miliona eura, odnosno oko 50 odsto.
Komisija je ocenila da Srbija u predviđenom roku nije sprovela korake u vezi sa izmenom medijskih zakona, revizijom biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, izborom novog Saveta REM-a i druge.
Neke od ovih mjera su naknadno usvojene i biće uključene u sljedeću evaluaciju.
Ocenjeno je da je Srbija preduzela korake u oblasti energetike i digitalizacije, usvajanjem mera za jačanje bezbednosti 5G mreže u skladu sa evropskim standardima, kao i da se Beograd usaglasio sa viznom politikom EU uvođenjem viznog režima za četiri zemlje.
U junu prošle godine Srbija je automatski pobedila “предфинансирање” od oko 111 miliona evra, što je 7 odsto od ukupno opredeljenih sredstava za Srbiju.
Beograd kasni sa povlačenjem sredstava koja su dobijena po osnovu sprovođenja reformi
Prema oceni Evropske komisije, Srbija je sprovela 3 od 18 reformskih koraka predviđenih u 2024. i prvoj polovini 2025. godine. Na osnovu toga, od mogućih 269 miliona evra, Beogradu će biti isplaćeno 57 miliona, odnosno oko 21 odsto.
Ovaj iznos će vjerovatno biti povećan kada se završi procjena reformi iz prve polovine 2025. godine.
Albanija je u istom periodu realizovala 21 od mogućih 41 korak i povukla 44 odsto raspoloživih sredstava, Crna Gora je realizovala 12 od 25 koraka i iskoristila 38 odsto sredstava, dok je Severna Makedonija povukla 29 odsto sredstava, navodi se u internom dokumentu Evropske komisije o sprovođenju Plana rasta za zapadni Balkan.
Dok su Crna Gora i Severna Makedonija prve uplate primile u julu 2025. godine, odluka za Srbiju doneta je tek početkom ove godine. U međuvremenu, druga tranša je uplaćena Podgorici i Skoplju, a Albanija je u oktobru primila i prvu isplatu iz plana rasta.
U slučaju Srbije, Evropska komisija je kašnjenje u proceni opravdala potrebom da “додатно размотри спровођење реформи”. Za reforme sprovedene u prvoj polovini 2025. ta procjena je još uvijek u toku, iako je u slučaju drugih zemalja završena već u oktobru.
Prvo reforme, pa novac
Isplata sredstava iz Plana rasta funkcioniše po principu: prvo reforme, pa novac. Evropska komisija dva puta godišnje, na osnovu izvještaja zemalja regiona, procjenjuje da li su dogovorene mjere sprovedene u predviđenom roku i na osnovu toga vrši plaćanja.
Pravila plana dozvoljavaju maksimalno dvije godine kašnjenja za implementaciju mjera iz 2024. i jednogodišnje kašnjenje za reforme od 2025. do 2027. Sredstva koja nisu povučena u tom periodu mogu biti trajno izgubljena ili preusmjerena u druge zemlje.
Da bi povukla izdvojeni novac od ukupno milijardu i 588 miliona evra, Srbija će morati da sprovede 98 mera navedenih u Reformskoj agendi u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.
Za 2025. godinu Srbija bi teoretski mogla da povuče 428 miliona evra, od čega je 122 miliona bespovratno. U 2026. godini predviđeno je 516 miliona evra, a u 2027. Srbija može da računa na 529 miliona evra iz plana rasta, navodi se u dokumentima reformske agende Srbije.
Među preduslovima za korišćenje sredstava je poštovanje demokratskih mehanizama i principa vladavine prava.
U slučaju Beograda i Prištine, dodatni preduslov je i “конструктивни ангажман” u dijalogu o normalizaciji odnosa.