U formuli bi krajnji rezultat trebao biti oporavak američke ekonomije, a još uvijek mnogo nepoznatih. Uvezene carinske stope i nakon tri dana jednako su zbunjeni i prijatelji i neprijatelji.
Za prijatelje, Amerikanci su namijenili “само” 10 posto carine, iako je dokazao saveznik, Evropska unija je primila običaje od 20 posto.
Srbija je “фасовала” Tri procentna bodova veća običaja od Kine, zbog kojih je Carinski rat i počeo. Ako se nešto ne promijeni, mogli bismo platiti još 37 posto od aprila na 10 posto.
Američka administracija izračunala je da je polovina carine da Srbija optuži u Sjedinjenim Državama.
“Прво сам се питао како може да се примени кад ми имамо дефицит у трговини, међутим, кад сам погледао америчке податке, слика је потпуно другачија. Испада да ми имамо неки суфицит”kaže profesor na Ekonomskom fakultetu Predrag Bjelić.
Objašnjava da se, na primjer, podudara s izvozom Fiat automobila.
“Rezerviramo ovaj izvoz kao izvoz u Italiju, a zatim ga Italija izvozi, a vjerovatno Amerika porijekla je kao uvoz iz Srbije.
Čak četiri puta, podaci o našem izvozu veći su u američkoj statistici nego kod nas “, ističe profesor Bjelić.
Šta “дивно” Može li nam Srbija ponuditi da budemo ugodni
Po kojoj formuli koju je izračunao, američki predsjednik ostavio je mogućnost smanjenja običaja ako mu druga strana nešto ponudi, kao što kaže – “дивно”.
Ono što bi moglo biti u slučaju Srbije, izvoznici će u ponedjeljak razgovarati u Privrednoj komori u ponedjeljak. Stručnjaci se boje da akcija vodi od liberalnog do zaštite doktrine.
“Последице су: мањи потенцијал економског раста на глобалном нивоу, пораст цена, нови инфраторни притиси, не морају они бити тако велики као што су били 2022/23. године. Али чињеница да ће поскупети трошкови производње, што ће оптеретити конкурентност оних земаља које су и зависне од увоза, али свакако и извозно оријентисане”kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Naglašava da će ovaj slučaj pogoditi određenu europsku ekonomiju, koji na neki način na neki način smanjuje ovisnost na kineskom tržištu, barem prema službenoj politici, koja je sada dovedena u pitanje i gdje donijeti robu, ističe Stanić.
“Већа конкуренција, тежа продаја, мања тражња”
Ninko Tešić, generalni direktor Sevojno, naglašava da će više robe ostati u Evropi, veća konkurencija će biti u Srbiji, teško će se prodavati, a bit će manje potražnje.
“Имаћемо ниже цене, то је оно што ја очекујем и што се већ види и без ових царина, а камоли са царинама”kaže Tešić.
Prošle godine, Srbija je izvezla robu u vrednosti od 620 miliona evra u Sjedinjenim Državama. Prodali smo ICT usluge za 1.800.000 i tako realizirali plus u zamjenu od čak 1.400.000 eura.
Zato, stručnjaci kažu, važno je usredotočiti se na tu aktivnost kao i privući američke investitore poput Microsofta i en-si-ara.
“Што се тиче америчких инвестиција оне ће сигурно застати у овом периоду. Али сва привредна активност управо због те несигурности у првом тренутку ће застати да виде шта се дешава. Пошто је велика неизвесност. Али управо те америчке инвестиције које не само у Србији него после Другог светског рата се шире по читавом свету су узрок да многе ствари које се извозе у Америку су у ствари амерички производи”kaže Bjelić.
Slučajno ili namjerno, tramp se nije izjasnio da li i dalje primjenjuju preferencije preferencijalnih običaja za zemlje u razvoju.
Zahvaljujući ovom statusu, Srbija je bila dva do tri procenta niža običaja jer su se razvile razvijene zemlje od 2003. godine. Godine.