Utork, 04.03.2025, 19:50 -> 19:55
Izvor: RTS
Autor: Anica Telesković
Drugi dan ekonomskog foruma na Kopaoniku – centralne teme su energetski tranzicija, ali i kako izbjeći zemlje u našoj regiji zamka srednjeg razvoja. U centru pažnje – specijalni gost Branko Milanović, jedan od najvećih svjetskih profesionalaca nejednakosti.
Za 150 godina, viđen u prihodu između Srbije, Hrvatske i Slovenije, ništa se nije promijenilo – kaže posebni gost Kopaonik Business Forum Branko Milanović, profesor Gradskog univerziteta u New Yorku, jedan od najvećih svjetskih stručnjaka nejednakosti. Na prvom mestu, regionalna lista rangiranja je Slovenija, iza Hrvatske i u trećem mjestu Srbija.
“Оно што је интересантно, било коју позицију, било који децил да изаберете, ви видите да Словенија увек доминира, а Хрватска доминира Србијом. Оно што је занимљиво, ако погледате ниске дециле, релативно сиромашно становништво, Србија и Хрватска имају исти доходак. И онда исто приметите да прилично богати у све три републике имају релативно сличне дохотке”Milanović ističe.
Kada je u pitanju hvatanje evropskih standarda, inča u prihodima tri zemlje ne mogu smanjiti. Ali ključni problem je, kaže on, koga mi se mjeri.
“Ми размишљамо, што је разумљиво, о конвергенцији Србије и других источноевропских земаља ка западноевропским земљама и земљама ЕУ. То је лепо и у реду да се о томе размишља, али то прави велику грешку. Чињеница је да, чак и кад постоји, да је то конвергенција ка делу света чија релативна позиција опада”kaže Milanović.
Moramo uporediti sa onima koji rastu. A kad je u pitanju najbogatijim na svijetu, čak su čak i bogatiji, ali tamo su bile promjene. Do 2018. godine, bogatstvo je svake godine povećala za pet posto, sada manje. Najbogatiji živi najviše u Americi, nekoliko u Kini, uprkos rastu kineske ekonomije.
Uloga Kine se promijenila
“И на крају, шта ће се десити са глобалном неједнакошћу. Основна ствар је следећа. Кина више није мотор смањивања глобалног сиромаштва нити неједнакости, јер је Кина отишла сувише високо у расподели. Тако да сваки даљи раст, убрзање раста Кине или бржи раст него других земаља, представља, ствара дистанцу између Кине и афричких земаља као што је, рецимо, Нигерија, Судан, Конго, Танзанија, Етиопија. И та дистанца поништава онај добитак од смањивања дистанце Кине у односу на Америку или Енглеску”Milanović objašnjava.
Paradoksalna posljedica Kovida
Paradoksalno, ali najviše doprinos smanjenju nejednakosti na svijetu dao je Covidnu krizu, tvrdnje.
U to vrijeme oko 15 posto svjetskog bruto domaćeg proizvoda provedeno je na mjere stanovništva i ekonomije, što je smanjeno siromaštvo u svijetu.