subota, 23.08.2025, 05:50 -> 16:28
Izvor: RTS
Autor: Milica Pujkilović
Da li su pregovori o okončanju rata u Ukrajini pokazali da EU nije globalni igrač
Nakon istorijskog sastanka na Aljasci između Donalda Trampa i Vladimira Putina, usledio je sastanak u Beloj kući. Tramp je sabrao utiske sa nekim predstavnicima Evropske unije, ali i Velike Britanije. I taj sastanak je detaljno analiziran. Mnogima nije promaklo da je italijanska premijerka prevrnula očima dok je njemačka kancelarka razgovarala s američkim predsjednikom o važnosti primirja u Ukrajini. I ta reakcija postavlja pitanje – da li su i koliko stabilni odnosi između lidera Evropske unije.
Nije prvi put da je reakcija Giorgia Melonija postala viralna – a prije dva mjeseca bila je na naslovnim stranicama – a to je bila reakcija na izjave Emmanuela Macrona tokom samita G7. Upućeni kažu da može doći do neslaganja, ali više gledaju na to ko je dobio pozivnicu u Bijelu kuću.
“Не видим ЕУ да учествује у овим преговорима – нема Шпаније, нема неких врло великих европских држава које просто нису заинтересоване за оно што се дешавало у Украјини, а са друге стране имамо Велику Британију. То само иде у прилог овој тези да овим преговорима не присуствује ЕУ већ присуствују поједине европске државе као што су Француска, Немачка или Италија. Европска унија просто није израсла у играча, ван економије”smatra Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike.
Da je i dalje van političkog ringa, pokazali su i početni pregovori u Rijadu između SAD i Rusije o ishodu rata u Istočnoj Evropi, bez njenih predstavnika.
“Оно што је, заправо, велики помак у односу на тад, јесте што су европски представници били у Белој кући, и Зеленски је на неки начин поново прихваћен као легитиман саговорник. Главни страх Европе и разлог због чега је ‘коалиција вољних’ заживела јесте неповерење. Неповерење у Путина и његове намере и чак делимично неповерење у то шта ће се Трамп договорити са Путином”kaže Mijat Kostić iz “Новог трећег пута”.
Šta je strateška autonomija EU?
Stručnjaci kažu da su potencijalni dogovori natjerali Evropsku uniju da preispita svoju stratešku autonomiju.
“Европа нема јаку моћ и јаку позицију нити за преговарачким столом, нити у овом контексту. И замера јој се да ли добро и правовремено реагује на читаву ситуацију и генерално на све друге геополитичке проблеме. Сада видимо да се ипак та ‘коалиција вољних’ формирала и да она у будућности може бити значајна платформа управо тог наднационалног повезивања у овом безбедносном контексту”kaže Aleksandra Kokalković sa Instituta za političke studije.
Nebojša Lazarević smatra da bi samo dalje integracije mogle da približe Evropsku uniju tom stolu.
“Када је реч о Западном Балкану, где и ми спадамо, то зовем комплетирање ЕУ. Дакле, њено коначно проширивање и њено продубљивање односа могло би да значи важније место за столом”ocenjuje Lazarević.
Kao prioritet i geopolitički imperativ početkom 2025. godine čelnici Evropske unije postavili su upravo proširenje.