Istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Miloš Ković rekao je da je on u protestima 15. Martha dok je morao vidjeti sve u svojim očima kao istoričara. Istakao je da su dva utiska o tim protestima.
“Први, то су све млади људи. Ово је генерацијска ствар. Било је и старијих, ја сам био међу најстаријима, било је чак и старијих од мене. То су углавном студенти, можда млади људи који су се тек запослили или траже посао, било је и средњошколаца. То је једно, дефинитивно генерацијска ствар. И друго, симболички, то је потпуно српска прича. Ја сам лично критиковао овај протест негде крајем децембра месеца када сам рекао да не видим Косово, не видим оне теме које јесу релевантне за ово друштво”rekao je Čović.
Dodao da je došao “ферментације” I da su mladi u velikoj mjeri nacionalno orijentirani.
“У суботу гледам само српске заставе. Било је чак и застава ‘Нема предаје’, косовских застава, младе девојке огрнуте српским заставама. Симболички, потпуно српска ствар”rekao je Čović i dodao da su čak i čak i Karađorđene ustanove zastave.
Istakao je, međutim, da ne vidi Kosovo u studentskim zahtevima i njihovim porukama, već da vide zbore i plenume, dok nacionalni sadržaj ne vidi.
Čović je izjavio da je historija ciklična u svim evropskim narodima, ali da za Rusiju, Argentinu i Srbiju kažemo da smo osuđeni na ponavljanje istorije.
“Што се тиче упоредивости, био сам на пуно тих протеста. Био сам испред Скупштине кад је био Цанкарјев дом. То је било огромно. Био сам на Газиместану ’89, огромно”rekao je Čović.
“Студентски протести су огромни, али тек треба да се види шта ће бити у будућности с њима”
Procijenio je da u nekim trenucima studentskog protesta postoje karneval atmosfere, ali da vide ozbiljnost i piće 15 minuta tišine. Dodao je da su studentski protesti ogromni, ali da tek treba vidjeti šta će se dogoditi u budućnosti s njima.
“Имамо с једне стране студентски протест, с друге стране грађански протест. Са треће стране имамо странке и са четврте имамо власт. Унутар студентског протеста постоје врло хетерогене струје, колико могу да видим гледано са стране. Грађански протест има своју динамику. Ово је ’68, али да су грађани изашли напоље, мада не би смели овако грађани масовно да изађу ’68. Овакво спајање студентске енергије и грађанске, то нисмо видели. Сами грађани, шта они хоће, мислим да врло јак утицај имају ове телевизије Нова С и Н1, што је одређени идеолошки инпут, који је јасан и врло специфичан, проевропски, прозападни”rekao je Čović.
Dodao je da je bilo državljanstva koje su orijentisane suvereignisto, kao i da su stranke iz ovoga, ali da su prisutne preko svojih ljudi na određenim fakultetima.
“Имате невладин сектор, Проглас и слично, врло су присутни на Универзитету, не на свим факултетима, али на некима су врло утицајни. Врло је хетерогено. Немамо ни најсјајнији однос између студентског протеста и опозиције. Видимо да студентски протест, бар ови пленуми на којима сам ја био, ја сам то видео својим очима, како они те странке одбијају од себе”rekao je Čović.
“Протест 15. марта био, ако не највећи, онда међу два највећа”
Novinar i publicista Ratka Dmitrović rekli su da je protest održan u 15. Marta je bila, ako ne, a ne najveća, a zatim među dvije najveće, ali nije prisustvovalo sastanku u subotu.
“Немам ја више нерава за то. Последњи велики је 5. октобра. И ја сам ту био у оном другом кругу Ђинђићевог информативног штаба. Више сам радио ван Београда, био сам ту на улици. И рекао сам, након онога што се догодило преко ноћи, када се Пинк након црне табле појавио са програмом, ја сам рекао ово је завршено, ова револуција је прошла. Било ми је јасно куд то иде”rekao je Dmitrović.
Istakao je da ne zna gde to ide sada.
“То је почело из побуда, из емпатије према погинулим људима и ту нико не може реч једну да каже тој деци, тим студентима који су кренули тражећи одговорност, тражећи оставке, тражећи да неко заиста сноси последице за оно што се догодило. Међутим, то је кроз време почело да поприма елементе и социјалног, па је онда био и онај захтев за повећање плата професора, за смањење школарине и онда су се прикључиле одређене социјалне и еснафске групе и све је то легитимно и све је то у реду”Procijenio je Dmitrović.
Upita da li se složio sa profesorom Mirjanom Vasovićem da je to bila pobuna privilegovanog, Dmitrović je rekao da to nije pobuna siromašnih.
“Нисам чуо ту синтагму ‘побуна привилегованих’, па мислим да би могло да се прихвати да је то тако. При чему понављам, да не бисмо увредили осећања оних заиста младих људи који су изашли да би им било боље, желе друштво које ће они наследити. Ми можемо да причамо шта хоћемо, ми ћемо морати њима то да дамо кад-тад”Dmitrović je izjavio.
Dodao je da bi mogao biti objasnjen da ulice mladih starosti između 20 i 35 godina, kao i da se ne može reći da je krajnji cilj bio osvojiti vlasti, jer ne kaže da će otići na izbore sa listom.
“Оно што ме је додатно, не забринуло, него заинтригирало што су сви тај дан који су се изјашњавали представљали као ‘дан де’, тада треба да се догоди нешто велико. То велико у овим околностима, прва асоцијација је смена власти, што није било ни изгледно, они то нису ни тражили. И да ли је ту било 120, 150, 250.000, то је и неважно. Ја нисам сигуран да ће студенти некада још успети да скупе 300.000 људи у Београду као што је то сад”Dmitrović je izjavio.