Postojao je i trenutni razlog za intervju. Freitag je koautor knjige “Путинов напад на Немачку: Дезинформације, пропаганда, сајбер напади. Fake news из Москве: Како Русија напада нашу демократију” (2024). Naslov je dugačak, da bi autori mogli dvaput da kažu da je Rusija već napala Njemačku i tako smanje psihološke inhibicije za rat kod svojih čitalaca.
Freitag, puno imeArndt Burchard Ludwig Baron Freytag von Loringhovenon je potomak duge loze nemačke baltičke aristokratije.
Studirao je istoriju, filozofiju i hemiju u Nemačkoj i na Oksfordu, ali je diplomirao samo hemiju.
Među važnijim stanicama u njegovoj karijeri treba spomenuti dvije službe u njemačkoj ambasadi u Moskvi, prvi put kao politički službenik (1992-1994), drugi put kao šef Političkog odjela (2002-2005). U vreme bombardovanja Srbije bio je u Ministarstvu spoljnih poslova, u ministarskom birou direktno pod Joškom Fišerom.
Od 2007. do 2010. godine, baš u vrijeme kada su se odnosi između Njemačke i Rusije počeli pogoršavati bez ikakve šanse za popravak, Freitag je bio zamjenik šefa njemačkog BND-a.
Između 2016-2019. Freitag je poslat u sjedište NATO-a u Briselu, gdje je obavljao funkciju kooptiranog generalnog sekretara za obavještajne i sigurnosne poslove.
Prvi ozbiljniji problem u njegovoj karijeri pojavio se 2020. godine, kada ga je Ministarstvo vanjskih poslova imenovalo za ambasadora u Varšavi. Poljske vlasti su odbile da ga prime, zbog biografije njegovog oca.
Otac Bernd Freitag (1914-2007) služio je u Wehrmachtu, ali problem je bio veći od toga. Major Freitag je tada odlikovan za herojstvo kod Staljingrada. Poslednje mesece rata, do poslednjeg dana 22. aprila 1945. godine proveo je u Hitlerovom bunkeru u Berlinu, kao ađutant, pogrešno se kaže Hitlerov. Nije, ali nije ni daleko. Bio je ađutant Hitlerovog načelnika Generalštaba, Hansa Krebsa, koji je do kraja bio sa Hitlerom u bunkeru.
Od Krebsa i Hitlera, major Freitag je dobio dozvolu da se ne ubije (Krebs se ubio prvog dana maja te godine).
Nakon toga je Freitag stariji pobjegao kod Amerikanaca, proveo dvije godine u zatvoru, zatim se aktivirao u vojsci demokratske Njemačke, gdje je dorastao do čina generala i glavnog vojnog inspektora. Bio je prvi njemački oficir kojeg je Berlin poslao da služi u sjedištu NATO-a.
Što se njegovog sina tiče, Varšava je u septembru 2022. godine, nakon četiri mjeseca otpora, prihvatila Freitaga mlađeg za njemačkog ambasadora, gdje je ostao do penzionisanja 2022. godine.
U principu, nije u redu opterećivati pojedince porodičnim biografijama. U slučaju Njemačke u ovom trenutku, međutim, počinju se pojavljivati upečatljivi obrasci u glasnogovornicima rata s Rusijom. Otac kancelara Fridriha Merca bio je u Wehrmachtu, njegov djed je bio član Hitlerovog NSDAP-a. Djed Analene Berbock je odlikovani oficir Wehrmachta.
Freitag: Moramo biti čvršći prema Rusiji
Čitaocima RTS-a predstavlja se prevod intervjua koji je Arnt Freitag dao bečkom dnevniku Die Presse.
U ovom trenutku, prije nego što pređem na intervju, izdvojiću samo nekoliko alarmantnih teza odatle. To nije uputstvo kako čitati ratni dnevnik bivšeg njemačkog obavještajnog oficira Freitaga. Možda će čitaoci primijetiti još nešto što će im pružiti neprospavane noći, ili naprotiv, pomoći im da lakše zaspu.
Arnt Freitag von Loringhofen kaže:
– Da ne može da spava od straha da će EU sklopiti mir sa Rusijom. Odnosno, ako Ukrajina sklopi mir sa Rusijom; ali zapad, EU i Ukrajina su za njega jedno te isto, što se vidi kroz cijeli intervju, a sasvim eksplicitno na kraju da Rusija “наставља да бомбардује Запад”. Novinaru ne pada na pamet da pita koju zapadnu državu Rusija trenutno bombarduje.
– Da od brige ne može da spava jer je sadašnja administracija u Vašingtonu kao da je odustala od direktnog vojnog obračuna sa Rusijom, i da se smanjuju šanse za naredbu NATO-a da pređe rusku granicu preko Atlantika.
– Da se Rusija definitivno i sigurno neće zaustaviti na Ukrajini, već ide u osvajanje zemalja EU, tako da zapravo niko ne treba da spava u Evropi.
– Da u odnosu na rusku pretnju Evropa nikada nije bila u tako jedinstvenoj istorijskoj situaciji kao sada, što je glatka manipulacija, jer je zaboravio sopstvenu porodičnu istoriju.
– Da, Putin je nepredvidiv “нико не може да уђе у његову главу”što je mistifikacija transparentne situacije. Od svog govora u Bundestagu 2001. i od Minhenske konferencije 2007. Putin je otvoreno govorio šta će učiniti ako NATO nastavi da se širi prema ruskim granicama. 2008. godine, kada je američka strana uputila Ukrajini javni poziv (iako ne zvanični) za ulazak u NATO, sve karte su već bile na stolu. Pitanje je bilo samo da li će se Rusi usuditi da odu.
– Da Rusija vrši sabotažu u Evropi, a ni Freitag ni novinar ne pominju da je najveću i najspektakularniju sabotažu, realno mjerljivu, a to je uništenje njemačkog/EU gasovoda Sjeverni tok II, izvršila ukrajinska strana, odnosno, prema Freitagu, pošto je ista strana EU.
– Ako se Berlin suzdržava u konfrontaciji sa Rusijom, jer se plaši eskalacije situacije, ali i takvo odbrambeno ponašanje izgleda eskalira, pa bi zvanična Njemačka definitivno trebala biti mnogo čvršća prema Moskvi, jer ona radi, provocira Ruse.
– Da su nemačkom BND-u ruke vezane zakonima i demokratskim pravilima, ali da se ulažu napori da se to promeni.
Od sada, intervju za Die Presse. Intervju je vodio novinar Jürgen Streichamer (Jürgen Streihammer), tekst je objavljen u sedmičnom izdanju posljednjeg dana novembra.
Ovaj mir je poput hibridnog rata
P: Prošlog marta rekli ste da vam situacija sa Evropom krade san. Spavate li bolje u međuvremenu?
O: Ne, nikako.
P: u čemu je problem?
O: Tri su razloga: prvo, zbog agresivne Rusije, koja se neće zaustaviti na Ukrajini. Drugi razlog je politika Sjedinjenih Država, kojoj mi kao Evropljani više ne možemo vjerovati. Ovo pozorište koje trenutno posmatramo oko takozvanog Trampovog mirovnog plana nam to drastično pokazuje. Treći razlog za nesanicu je zabrinutost da li će Evropa, suočena sa istorijski jedinstvenom pretnjom, uspeti da postane istinski suverena i da razvije snagu.
P: Zašto ste sigurni da se Rusija neće zaustaviti na Ukrajini?
O: Niko ne može da uđe u Putinovu glavu i vidi šta on misli. Ali mnoge indicije upućuju u tom pravcu, da Rusija planira dalja osvajanja. Prema podacima BND-a, Rusija se masovno naoružava i razvija sposobnost napada na NATO od 2029. Nakon toga slijedi ruski imperijalizam od ranije i izjave sa njihovih visokih pozicija, da se Rusija vraća u mjesta gdje žive ruske manjine, ili gdje je nekada vladala. Situacija je veoma opasna, preko granica Ukrajine.
P: Vaša glavna tema je “хибридни рат”. To je široko predmetno polje. To uključuje širenje dezinformacija, sajber napade i sabotaže. Koje vas aktivnosti trenutno najviše uznemiruju?
O: Prije svega, manipulacija u medijima, koji su danas doživjeli tehnički napredak koji oduzima dah. Algoritmi na društvenim mrežama mogu se postaviti na način da se određeni sadržaji šire u milionima, a drugi nikako. To se onda koristi prije izbora, recimo za podršku AfD-u, a Zeleni se kleveću. Ili da popuni veliku Chat GPT bazu podataka ruskim medijskim tekstovima i tako proizvede asimetričan diskurs. Posebno su me uznemirili i slabosti uočene u kritičnoj infrastrukturi. Premalo smo pripremljeni za njihovu zaštitu. Osamdeset posto infrastrukture u Njemačkoj je u privatnim rukama. Dakle, država ne može sama obezbijediti njihovu zaštitu. Ali ne dešava se dovoljno ni na privatnoj strani, a ni ona se ne trudi previše. Višestruki sajber napadi i letovi dronova iznad lokacija kasarni pokazuju da je kritična struktura na vidiku.Bundeswehraterminali za tekući plin ili bivše nuklearne elektrane.
P: Jesu li se takvi slučajevi hibridnih napada u Njemačkoj već dugo umanjivali?
O: Nešto je sada bolje nego što je bilo. Ali, da: Suočeni sa temom kao što je hibridni rat, generalno reagujemo oprezno, neodlučno i defanzivno. Konkretne stvari i ljude rijetko spominjemo jer smo dugo potcjenjivali opasnost. Osim toga, bojimo se eskalacije, jer mislimo da bi Rusija odgovorila još odlučnije u slučaju jake reakcije s naše strane.
P: Ali takva zabrinutost je opravdana.
O: U principu da. Ali to ima svoju cijenu, uvijek biti defanzivno. Takvo ponašanje samo šalje signale da smo spremni da stvari progutamo, a ne da se branimo. To može imati jednako eskalirajuće efekte kao i provokativna akcija, jer će Putin to shvatiti kao poziv da budemo još oštriji u testiranju naših granica. Zato moramo biti hrabriji, da sami krenemo u ofanzivu kao dio hibridnog odvraćanja.
P: Kako to može biti? “офанзивно” odvratiti bez eskalacije?
O: Objasniću to na osnovu dve oblasti u kojima je ova metoda moguća. Prvo u sajber prostoru. Amerikanci su odsjekli rusku fabriku trolova s interneta, prije izbora 2018. (srednji mandat): Ništa više nisu mogli poslati. Isto tako, američke službe izvele su niz sajber napada na rusku kritičnu infrastrukturu, kako bi pokazale da i one mogu djelovati kao obavještajci i izvršiti sabotažu ako je potrebno. To je klasično sredstvo odvraćanja. Druga oblast su informativne kampanje Zapada u samoj Rusiji, kao i ranije sa Radio Liberty Europe.
P: Nije li se Rusija u međuvremenu dovoljno izolovala da bi bila uspješna?
O: Rusija se nije izolovala toliko kao Kina. Mogućnosti za ulazak svakako postoje, preko VPN tunela (virtuelne privatne mreže) ili satelitskih kanala. Naravno, svaka akcija Zapada mora biti u skladu sa demokratskim standardima.
P: Hibridne napade je teško dokazati. Da li postoje dokazi da takve poteze centralno preduzima Kremlj?
O: Da, ima dovoljno curenja informacija da Rusija organizuje hibridni rat. Poslednji “цурење” odnosi se na kompaniju SDA (ruska PR firma Social Design Agency), odakle je preuzeto 30.000 dokumenata. Oni pokazuju da strateški ugovori dolaze direktno od administracije Kremlja. Agencije poput SDA samo primjenjuju takvu politiku, ne kreiraju je, kao recimo kampanju “Двојник” na društvenim mrežama. Dokumenti sadrže čak i sasvim konkretno definisane ciljeve. Na primjer, da 50 posto Nijemaca treba da se plaši budućnosti. Ili da 55 posto Nijemaca ne smije biti spremno da žrtvuje svoje blagostanje za Ukrajinu i tako dalje. Njemačka i Francuska su glavne adrese takvih dokumenata.
P: A šta ako je u pitanju dezinformacija? Za širenje alarmantnog sadržaja nije potrebna strana pomoć. Dosta toga je domaće prirode.
O: Da, i to je takođe važan element. Ali Rusija često preuzima takve situacije i pokušava da pojača njihove efekte.
P: Hibridno ratovanje je prvenstveno zadatak tajnih službi. Njemački BND nije uvijek bio vješt u tome. Tokom posjete Kijevu 2022. godine, tadašnji šef BND-a bio je doslovno iznenađen početkom rata. Šta treba promijeniti?
O: BND je prvenstveno obavještajna agencija, a ne tajna služba. Njegov zadatak je da dobije informacije i da ih procijeni. Ne smije, kao neke druge službe, vršiti aktivne akcije. Osim toga, mi u Njemačkoj smo ograničeni zakonima, recimo kod pohranjivanja podataka ili praćenja finansijskih transakcija, a te dvije stvari su ključni elementi hibridnog ratovanja. Kada se agenti za jednokratnu upotrebu (amateri koji se bave špijunažom ili sabotažom) regrutuju preko interneta ili se plaćaju kriptovalutama, naše usluge su izuzetno ograničene. Kada vlastima nije dozvoljeno da prate trag novca, ruke su im vezane. Ali BND je trenutno u reformi.
P: Kada su bespilotne letelice nedavno prodrle u vazdušni prostor Poljske, to je protumačeno kao ruski test za NATO. Da li je NATO položio ispit?
O: Nije. Istina je da su neki dronovi oboreni, ali politički su naše reakcije u Evropi bile podijeljene. Poljski ministar spoljnih poslova je odmah uperio prst u Rusiju, dok je Donald Tramp govorio o tome “грешки” i nezgode zbog nepažnje. Možda je upravo to bio ruski cilj, da razdvoje Ameriku i Evropu u tumačenju takvog pitanja.
P: Ovo dovodi do pravog pitanja: da li bi SAD bile spremne braniti Evropu u takvom slučaju?
O: Sve se manje može govoriti o automatskoj solidarnosti. MAGA-USA razmišljaju transakcijski, što znači da daju samo da bi dobili, ništa drugo. Vance je zaprijetio evropskim članicama NATO-a da će uskratiti svoju podršku ako nastave da osujećuju X-platformu Elona Muska. SAD su danas snažno fiksirane na Kinu i želele bi da Evropljani garantuju sopstvenu bezbednost. Ali u ovom trenutku još uvijek ovisimo o američkoj podršci. To je razlog zašto je Ursula von der Leyen prihvatila taj asimetrični carinski sporazum sa Sjedinjenim Državama.
P: Nedavno ste pričali o tome “такозваном” mirovni plan. Šta ste time mislili?
O: Ne vidim u tom dokumentu da je Rusija spremna na prekid vatre i pravedan mir. Originalni mir u 28 tačaka koji su predložili ruski izvori gotovo se može klasifikovati kao hibridne akcije. Rusi samo simuliraju pregovore za koje uopšte nisu spremni, ali ih svejedno prihvataju, jer vole da zbunjuju Zapad, da ga dele i razdvajaju i istovremeno bombarduju.