Ponedjeljak, 24.11.2025, 20:00 – 20:01
Izvor: RTS
Autor: Miljana Vranić
Građani i EU, između prednosti i zabluda – “могу ли да печем ракију у свом дворишту”
Srbija je 17 godina čekala da postane punopravna članica Evropske unije, tačnije od kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Kako vrijeme prolazi, javnost analizira šta će to donijeti zemlji kao takvoj i ko će imati najviše koristi od uključivanja u evropsku porodicu.
Zamislite da sutra možete da studirate u Parizu, Beču, Cirihu ili bilo kom drugom evropskom gradu bez posebne procedure, da vaša kompanija izvozi u Nemačku bez carine i da sredstva za rekonstrukciju škole u vašem gradu dolaze iz evropskih fondova. Ovo nije samo vizija – to su konkretne prednosti koje bi Srbija imala kao punopravna članica Evropske unije.
Punopravno članstvo znači slobodu – ali i odgovornost. Raditi i stvarati po zajedničkim pravilima, koja su ista za sve.
“Чланство у ЕУ није само политичко питање, нити апстрактно питање, већ је тема и питање живота свакодневнице грађана. То је тема колико плаћамо живот, колико плаћамо намирнице, какво нам је школство, здравство, какве су услуге у јавном сектору. Али оно што бих издвојила као највећу корист чланства у ЕУ је уређен систем по мери грађана”kaže Dragana”sr-RS”>Djurica, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji.
Pristup tržištu od 400 miliona ljudi
Za ekonomiju države kao takvu – još više koristi. Ulazak u EU ne znači samo pristup tržištu od 400 miliona ljudi, već i mogućnost korišćenja dodatnih sredstava iz strukturnih fondova u vidu budžetske pomoći.
Previše draga”sr-RS”>Bjelić, smatra profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu”sr-RS”> većina ozbiljnije efekat je bio uključivanje u to zajedničko tržište, jer bi to dovelo do nekih drugačijih mogućnosti, trgovine i saradnje i pravilnijeg uključivanja u one globalne proizvodne lance koji su unutar Evrope.
“Оно што је најважније – нема административних баријера преласка границе, значи ми бисмо били у јединственом царинском подручју”napominje Bjelić.
Prednosti nisu samo ekonomske
Ali koristi nisu samo ekonomske. Članstvo bi podrazumijevalo i viši standard vladavine prava, jaču zaštitu potrošača, veću sigurnost i sigurnost u odnosu na globalne probleme.
“Što se tiče sigurnosti i sigurnosti, to je još jedno važno pitanje za živote ljudi, ne samo za visoku politiku. Jer”sr-RS”> članstvoo u EU bi značila da Srbija više ne bi bila sama, i da više ne bi balansirala ili žonglirala između različitih interesa velikih sila. To znači da male zemlje danas više nemaju luksuz da vode politiku neutralnosti. Što se tiče spoljnih faktora – ne više”sr-RS”> jesmo imao tu vrstu tenzije da bude uvučen u tuđe igre”,”sr-RS”> kaže Đurica.
Brojne zablude u javnosti
I dok se često govori o pravilima i obavezama koje članstvo donosi, u javnosti i dalje postoje brojne zablude o tome šta će se zapravo promijeniti.
„Veoma često dobijam komentare”sr-RS”>da bi članstvo u EU negativno uticalo na neke naše tradicionalne proizvode ili tradicionalne navike, pa mi kažu da više neću moći kuhati rakiju u njegovom”sr-RS”> jardi shtamo. Ne, upravo suprotno – ljudi će moći sami da prave rakiju, ali po standardima i pravilima koji će štititi tu rakiju i podizati njen standard i predstavljati je kao brend na evropskom tržištu“, kaže Đurica.
Punopravno članstvo ne bi rešilo sve probleme preko noći — ali bi Srbiji otvorilo vrata Evrope, ne samo geografski, već i suštinski: kao društvu koje zajedno radi za dobrobit svih članica, ostavljajući prostor za očuvanje sopstvenog identiteta.