Kada građani kupuju meso kažu da su bitne i cijene i kvalitet i porijeklo proizvoda.
U mesarima na Đeramskom tržištu, svježa piletina čija cijena iznosi 415 dinara po kilogramu, što je prosječno najjeftinije u odnosu na cijelu ponudu svježeg mesa u Butts.
Suvog mesa, većina rebara i slanine prodavali su zimi, ali su takođe zatraženi PIHTIJE. Pečena piletina košta 745 dinara po kilogramu. Svinjetina iznosi 700 do 900 dinara, a svinjeti se na leđa kostima između 400 i 600 dinara. File košta od 600 do 1.000 dinara, dok govedina prikuplja – više od 1.000 dinara po kilogramu – tako da se svinjetina i piletina traže.
Bez obzira na cijenu, pojedini građani radije kupuju u mesnicama nego na tržištu.
Mesar iz Grocke Gojka Tešića kaže da nijedan mesnica na Đeramskom tržištu nema svoju klanicu, već se isporučuje u blizini Beograda. Meso nabavlja domaće proizvođače, ali napominje da su manje i manje. Cijene su mu iste i više od godinu dana.
“Што се тиче сточног фонда, у великом је опадању па се још увек боримо са домаћом понудом меса. Све је лошија, нажалост. Ми, мали занатски произвођачи и трговци се још увек снабдевамо са домаћег тржишта”Tešić ističe.
Manje mesari nabavlja meso po višoj cijeni, jer u Srbiji, iz godine u godinu, broj svinja i goveda se smanjuje, a veliki trgovački lanci uvoze ga. Jeftinije je, ali najviše smrznuto meso se uvozi. Zlatno pravilo je da je cijena mesa određena ponudom i potražnjom, ali i velike industrije mesa. Imaju vlastite farme svinja i klanja, tako da mogu u velikoj mjeri odrediti cijenu svježeg mesa u mesarima.
“Прошле године на лето је поскупела роба, а за кратко време, и то у два наврата, али од тада није било више поскупљења”Mesarka Gordana Maksimović kaže.
Na smanjenje stoke takođe je uticala afrička kuga. Prošle godine bilo je oko 20 posto svinja manje od 2023. godine, podaci su Republički biro za statistiku. Poljoprivredne farme koje nisu se bavelo gubitkom, zatvorene su.
Šta kaže struk
Direktor veterinarske uprave Živko Matijević ističe da građani u Srbiji mogu biti sigurni da kupuju sigurno meso, pod uslovom da nabavlja u registrovanim trgovinama.
“Није толико битно да ли су то велики ланци или мале месаре, већ да су регистровани, јер се у тим објектима спроводи свакодневна контрола”Matijević naglašava.
Što se tiče porijekla mesa, kako piše, na tržištu svježeg mesa, prevladava domaće meso, dok uvoz mesa se uvozi isključivo za obradu.
“Смрзнуто месо не може да се нађе у слободној продаји, јер је оно намењено искључиво производњи прерађевина”Matijević objašnjava.
S druge strane, Vesna Đorđević iz Instituta za meso, ističe da meso iz uvoza prolazi rigorozne kontrole pre nego što dosegne potrošače.
“Свако месо које долази из иностранства мора да испуни стандарде земље из које се увози, али и додатне стандарде које прописује Република Србија. Узоркује се и лабораторијски испитује како би задовољило све прописе наше државе”vodi Đorđevićevu.
Također napominje da država i institut imaju potpunu kontrolu nad proizvodnjom domaćeg mesa.
“Знамо све – од тога како је животиња осемењена, када је рођена, како је расла на фарми, чиме је храњена, како је транспортована, како су се према њој односили у кланици и како је месо доспело до потрошача”Sagovornik ukazuje na sugovornik.
Matijević naglašava da je Srbija izvela 30 posto više mesa prošle godine nego uvoz.
“Увозно месо долази само за познате купце и користи се искључиво за прераду, што је неопходно због производних потреба великих кланица и извоза”objašnjava sagovornik.
Govoreći o prehrani, Đorđević napominje da postoji mnogo zabluda o vrstama mesa.
“Свињско месо је често неоправдано на мети критика. На пример, леђни мишић свиње, познат као кременадла, има слична својства као пилеће бело месо. Не стоји тврдња да свињетину треба потпуно избегавати у одређеним стањима”Đorđević bodovi.
Također tvrdi da je čak 23 jedinjenja propisana kao nepoželjna u MESA u Srbiji, u srpskom institutu u Srbiji.
“Не сме да буде ниједне. Месо је природно стерилна намирница и не садржи штетне супстанце које могу угрозити здравље”naglašava sagovornik iz Mešeg Instituta.
Kada je u pitanju hranjiva vrijednost, meso sadrži čak 19 elemenata iz periodičnog sustava i 12 različitih vitamina.
“Кад бих их сада набројала, свако би препознао бар један до три које иначе купује у апотеци”zaključuje sagovornik.