Nastava se održava u prvom radnom danu ove sedmice u 95 posto osnovnih i srednjih škola, podaci su Ministarstvo obrazovanja, a u pet posto osnovnih i srednjih škola suspendovano je.
Studenti u hodnicima, učionice prazne, nastavnici u postupku. Neki studenti ne dolaze ni u školu. Pronašao je tim RTS-a na terenu – u dvije škole, primarnom i srednjem.
Postoje profesori koji su u potpunoj obustavi rada, ali i oni koji imaju lekcije iz 30 ili 45 minuta. U međuvremenu, radi se o naknadi za nastavu i o tome kako će se školska godina završiti.
Od 12. decembra, diplomirani maturanti u beogradskoj srednjoj školi su u blokadi. Profesori su se pridružili 24. januara. U ovom trenutku, klasa ne drži 46 nastavnika, dok 37 čuva lekcije od 30 minuta.
Časovi su za one koji žele imati organizirani za prilagođeni raspored.
“Имате родитеље који подржавају ученике да не иду у школу. Исто тако велики број родитеља желе да им деца иду у школу, а што им је на неки начин онемогућено. Покушали смо колико толико да направимо ред. Имате ученике који долазе у школу, али бојкотују наставу. Па и са њима се нешто ради – професори који су у обустави држе некакве радионице”Objašnjava direktor devete beogradske gimnazije Tatjane Šuković.
“Ми на своје радно место долазимо сваки дан, ту проводимо између три и пет сати, бавимо се нашим ученицима у разним ваннаставним активностима, заиста комуницирамо много са родитељима који нас у великом броју подржавају”Ana Dimitrijević istječe iz Foruma beogradskih gimnazija.
Proširenje školske godine ili radne subote – šta su moguća rješenja
Plan kompenzacije izvršen je i poslan Ministarstvu. Postoji nekoliko načina za nadoknadu nastave – spriječiti, sedmi sat, radeći u subotu, sažeto materijal. Ali sve ovisi o školi, jer nisu obustavili rad u isto vrijeme, niti su svi obrazovni radnici istovremeno započeli suspenziju.
Diplomirani završavaju školsku godinu prvo su i nalaze se u nevenjivom položaju, jer čekaju na pripreme za fakultet.
“Ако уђемо у март, то је немогуће надокнадити без продужетка школске године или нечег сличног”vjeruje da je direktor Devete beogradske gimnazije.
Izazovi su isti za osnovu. U osnovnoj školi “Бранко Радичевић” Od ukupno 100 zaposlenih nastavnika u ovom trenutku samo dva učitelja i jedan nastavnik održavaju časove 45 minuta. Od početka suspenzije nastave do kraja februara izgubilo je 11 nastavnih dana u ovoj školi.
Iako su napravili plan oporavka za januar, oni će morati izvršiti ispravke zbog nastave izgubljenih u februaru.
“Први предлог је да надокнадимо тако што ћемо додавати час недељно у блоку – прво први, па следеће недеље други час, и тако редом. Мислим да ни то неће бити довољно, па ћемо можда морати да уведемо евентуално неку радну суботу, која није најпопуларнија ни међу ученицима, ни међу родитељима, ни међу наставницима”kaže direktor ovih osnovnih škola “Бранко Радичевић” Suzana Lipić.
Ana Dimitrijević sa Foruma beogradske gimnazije kaže da je uprkos svemu još uvijek u zakonskom minimumu.
“Чак и ако не буде надокнаде, имамо законски важећу школску годину. Шта то значи? Две трећине наставе ако одржимо, и без надокнаде, то је законски валидна школска година. Ако од средине марта кренемо у школу и ништа не надокнађујемо, деца ће завршити школску годину. Имали смо бомбардовање, имали смо ковид, имали смо онлајн наставу”Objašnjava Ana Dimitrijević.
Oba suklapa, direktor, složili su se da je mart rok i želja za studentima u školskim klupama.
Alternativni modeli podučavanja i socijalizacije djece
Psiholog od Branke Tišme kaže da će svi organizirati naknadu u skladu s onim što se gubi.
“Свака школа понаособ зна шта је то што је изостало у настави, шта треба да се надокнади. Мислим да ће морати да се тражи компромисно решење, јер ми већ дуго немамо наставу у класичном смислу. Мораће да се направи пресек, да се види шта је изгубљено, и како да се надокнади. Сигурно ће бити продужетак школске године бар седам дана, радних субота”Tišma kaže.
Vjeruje da postoje različiti načini učenika učenika u različitim klasičnim modelima.
“Тај начин учења може бити врло ефикасан, ако на добар начин припремите радионице које немају игру већ игрене елементе, онда оне могу да буду врло успешне. Битно је активно се укључити у рад са ученицима и пратити оно што они раде. А најважније је да искажете поштовање према њима, да их чујете и саслушате”smatra hilj.
Neurofiziolog Ranko Rajević takođe veruje da će, ako se sastoji od građevinskog materijala, formirat će se srcem, tada će ići vrlo teško.
“Имамо разне модалитете и примере – рецимо ако учимо хемију и хемијске елементе можемо да им дамо специјалне моћи, да видимо где се ти елементи налазе у природи и слично. Мораће да се мењају методе учења, проблема има свуда у Европа, а то се види и по резултатима. Ово није проблем само сада, имали смо и ковид, али наши ђаци већ каскају за вршњацима из Европе. Децу учимо за занимања која не постоје, свет се брзо мења и морамо да се и ми мењамо да би могли да помогнемо деци”Rajević objašnjava.
Kao još jedan problem kada djeca su odsutne iz predavanja Tišme Branko, prema gubitku društvenog konteksta.
“Деца су изгубила социјални контекст ваншколског дружења, ако то неко други не организује деца се и не друже осим путем технологија. Деца кроз ненаставне активности треба да упознају своје вршњаке, али и наставнике у ваншколским условима”rekla je, Tisma.