Nedelja, 31.08.2025, 08:02 -> 15:55
Izvor: RTS
Koliko će se vrući poput ove jeseni i zime – pelet skuplje, manje ljudi koristi ugljen
Nova sezona grijanja je sve bliža, a dio građana zainteresirani su za cijene ovog pada, bilo da proizvodnja peleta i dalje ima perspektivu i kako su ekološki prihvatljivi fosili ekološki prihvatljivi. Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić kaže da treba oprata treba steći na vrijeme, najmanje četiri do šest mjeseci prije početka sezone grijanja.
Branko Glavonjić ističe da je tržišno zalihe sa svim vrstama drvenih goriva vrlo dobra, a cijene su stabilne.
“Најјефтиније огревно дрво је на југу наше земље, у Врању, и цене су око 6.500 динара по просторном метру. У Пироту је 7.000 динара, а у Шумадији од 7.000 до 9.000 динара. Најскупље огревно дрво у овом тренутку је у Београду и Новом Саду. У Београду цене се крећу од 8.200 до 9.000 динара, а у Новом Саду од 9.000 до 9.500 динара”Glavonjić je istakao.
Glavonjić preporučuje potrošačima da posjećuju skladišta, upoznaju se sa cijenama i tek tada prelaze u nabavku. Ako se odluči izrezati ili pljusnuti drva po metru, cijena je veća za oko hiljadu dinara.
“Снабдевеност домаћег тржишта пелетом је јако добра, има га у довољним количинама и на свим стовариштима. Међутим, цене дрвеног пелета у августу су порасле у односу на претходне месеце, како увозног, тако и домаћег пелета. Увозни из Црне Горе је поскупео за око 1.400 динара по тони, тако да се сада цене крећу од 21.400 до 28.000 динара, а из Хрватске је поскупео између 400 и 1.000 динара”rekao je Glavonjić i sažeti da se cijene kreću od 28.500 do 30.000 dinara, dok su domaći pelet porasli za iznos od 200 do 1.500 dinara po toni i sada se kreću od 27.000 do 29.400 dinara.
Zašto je pelet raste
Glavonjić objašnjava da su pelete porasli na vrlo tešku situaciju u fabrikama posljednjih godina.
“У Србији је 2021. године произведено 480.000 тона пелета, а 2024. године 320.000 тона пелета. То је пад производње од скоро 34 одсто. Фабрике су биле суочене са великим изазовима и проблемима. Многи од њих су имали велике губитке. Наш највећи произвођач је прошле године забележио губитак од скоро 1,4 милиона евра. Чак и у првих шест месеци ове године су фабрике пословале јако тешко”rekao Glavonjić.
Smanjena potražnja rezultat je prethodnih tri zime, koji su bili izuzetno blagi, pa potrošači nisu kupili količine peleta potrebnih u prethodnim godinama, navodi profesor Šumarskog fakulteta.
Glavonjić je zaključio da istraživanje Šumarskog fakulteta pokazuju da se broj domaćinstava koje ugrijati za požar opada iz godine u godinu, a jedan od razloga je ekološka svijest.
“Огревно дрво треба набавити на време, најмање четири до шест месеци пре почетка грејне сезоне, јер просушено огревно и суво огревно дрво емитује значајно мање количине штетних материја приликом сагоревања него сирово дрво. Такође, са таквим дрветом се може и финансијски уштедети до 20 одсто”Glavonjić je istakao.