U paradi su kubanski vojnici nosili kovčege sa telima 32 Kubanca ubijena tokom američke invazije na Karakas početkom januara kroz centar Havane. Građani i svečano odjeveni pioniri mahali su im ulicama. Na putu do groblja prošli su pored murala sa likovima Fidela i Raula Kastra, Če Gevare i Uga Čaveza. Prije nego što su ostaci tijela vojnika spušteni u kovčege, glavni kubanski grad probio je počasni plovak.
Zvukovi pucnjave čuli su se i tri sedmice kasnije, kada je kubanski predsjednik Miguel Diaz Canel naredio oružanim snagama da izvedu složene manevre kako bi odvratili moguće napadače od agresije na tu ostrvsku državu.
“Најбољи начин да се спречи империјалистичка интервенција је да буду натерани да израчунају цену агресије”rekao je kubanski predsjednik, prije nego što je to odobrio sa svojim najbližim saradnicima “планове за транзицију у ратно стање”.
Helikopteri, borbena vozila, vojnici na motociklima, navodi kubanska agencija Presna Latinabrzo su neutralizirali opasnost, nevjerovatno sličnu onoj koju su Castrovi revolucionari likvidirali u Zaljevu svinja 1961.
Ovaj put, međutim, opasnost za Kubu ne dolazi s mora, već od širokog političkog pritiska administracije američkog predsjednika Donalda Trumpa, odlučnog da opću krizu u toj karipskoj zemlji iskoristi za uspostavljanje potpuno novog režima do kraja godine.
Najveći pritisak, u ovoj fazi ofanzive na Kubu, pada na leđa meksičke predsjednice Claudia Scheibauma, koja je Amerikancima objasnila da su naftni sporazumi sa Kubancima dugoročni, te da su isporuke nafte uglavnom humanitarne prirode.
Ipak, čini se da bi pritisak SAD mogao da promeni stav u Meksiko Sitiju, pre svega zato što broj bilateralnih problema između dve zemlje preti da, u konačnoj računici, dramatično umanji značaj Kube.
Nekoliko američkih medija, uključujući Politico I The Wall Street Journalobjavio je da meksičke vlasti razmatraju tri scenarija daljnjih isporuka nafte Kubi, uključujući potpunu obustavu kako bi se izbjegle moguće uzvratne poteze Trumpove administracije.
Meksiko snabdijeva Kubu sa 13.000 barela nafte dnevno, dok još 8.000 dolazi iz Rusije.
U Vašingtonu, s druge strane, razmišljaju o potpunoj blokadi Kube na osnovu toga “Хелмс-Бартоновог закона”iz vremena tadašnjeg predsjednika Billa Clintona. Taj zakon su redovno suspendovale naknadne administracije, strahujući od negativnih posledica po ostatak sveta, pre svega Evropsku uniju.
Trumpova Bijela kuća smatra da je energija ključni element u procesu zamjene kubanskog režima, pa se očekuje dodatni pritisak na Meksiko, kao posljednji veliki izvor nafte.
Tokom vikenda gorivo se u Havani točilo samo na pumpama koje su opskrbljivale vladina vozila, dok su u gradu bila na snazi nekoliko sati restrikcija u opskrbi električnom energijom. Pojedini mediji javljaju da se litar goriva na crnom tržištu prodaje po deset puta većim cijenama od redovnih.
Ova ostrvska država uvozi oko 60 posto energije, od čega većina već godinama dolazi iz Venecuele.
“Нећу говорити какави ће наши кораци бити у будућности… Али мислим да није тајна да нисмо превелики љубитељи кубанског режима који је, узгред, подржавао Мадура”rekao je američki državni sekretar Marco Rubio.
Njegov šef Donald Tramp bio je još oštriji, navodeći da će u budućnosti Kuba “неће стизати ни нафта ни новац”.
“Предлажем да пристану на договор, пре него што буде прекасно”napisao je Tramp na internetu 11. januara “Трут соушал” (Truth Social).
Nedugo zatim, Peking je najavio da će na Kubu poslati humanitarnu pomoć u vrijednosti od 80 miliona dolara, a u Havani je bila i ruska delegacija.
Iako se procjenjuje da je ekonomska kriza na Kubi najdublja u posljednjih nekoliko decenija, američki analitičari upozoravaju da je ovu zemlju nemoguće porediti s Venecuelom, prije svega zato što je uspjela preživjeti sve vrste američkih sankcija i vojnih akcija od revolucije 1959. godine.
Indikativno je i to da se Kubanci još od vremena Kastra lakše odlučuju da napuste Kubu nego da protestuju, pa postoji opasnost da bi svaka ozbiljna nestabilnost u Havani odmah izazvala novi val izbjeglica, prije svega na Floridi.
Iako je Maduro u zatvoru u Njujorku već dvadeset dana, američka flota sa svim nosačima aviona “Џералд Форд”desantnim brodovima “Иво Џима”dva kruzera i brojni prateći brodovi i dalje je u Karipskom moru.