Anegdota kaže da se Dobrica Ćosić osvrnuo na Fukuyamu i “Крај историје” kada je ubeđivao Radovana Karadžića da promeni svoju politiku. Karadžić mu je tada navodno odgovorio: “Пустите ви, председниче, тог Фукујаму, то можда важи за Америку, овде историја ради пуном паром”.
Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i istoričar Miloš Ković rekao je za RTS da se seća kada se pojavila Fukujamina knjiga i da se kao student istorije čudio kako neko može da tvrdi tako besmislenu stvar – da je sada kraj istorije zato što je njegova zemlja pobedila u takozvanom hladnom ratu.
“У историји, велика сила, која у том тренутку тријумфује и жели да увери друге да је то крај историје, а као што знамо, никад није крај. То је упозорење за силнике, то су биле САД те 1992. и то је утеха за слабије, који морају да разумеју да ништа није крај, ни ово што сада живимо није крај”naveo je Ković.
On je istakao da je Fukuyami odgovorio Samuel Huntington, koji je bio inspirisan ratom u Bosni i Hercegovini.
“На основу тога је тврдио да никако није крај цивилизације. Уочио је да су муслимане подржале муслиманске земље, римокатолике западне земље, православне Русија, бар се њему тако чинило да је Русија тада подржала. Русија јесте подржала на свој начин”rekao je Ković, koji je i gostujući profesor na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.
Na pitanje da li je Dejtonski sporazum najbolje rješenje, profesor Ković je podsjetio na Owen-Stoltenbergov plan, koji je, kako je rekao, omogućio Srbima da dobiju i veliki dio Bosne i Hercegovine, u kojoj bi Sarajevo bilo poseban distrikt.
“Тај Дејтонски споразум је био изнуђен. Он је био последица једног низа пораза, бар смо ми то тако видели. Пораза у Крајини, пада Републике Српске Крајине, затим јуриша хрватских и муслиманских снага на Босанску Крајину, стигли су близу Бањалуке. Услови у којима је дошло до тог мировног споразума нису били особито блистави за нас. Не памтим то време као нешто што је особито добро, али бољи је од Кутиљеровог плана”rekao je Miloš Ković.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Dimitrije Ćeranić rekao je da se od malena kada je potpisan Dejtonski sporazum sjeća radosti završetka rata i povratka oca koji je četiri godine proveo u ratu.
“Памтим то вече или сутра вече речи које смо видјели на телевизији. Тадашњи предсједник Србије Слободан Милошевић излази пред телевизију и каже: Браћо Срби, срећна вам држава Република Српска. И она заиста јесте, по Дејтонском споразуму имала елементе државности. Може бити највеће какви су замисливи и који су икада постојали било где на свијету за једну, условно речено, федералну јединицу унутар једне сложене државе”naveo je profesor Ćeranić.
“Оно што је добијено Дејтонским споразумом је плод наше борбе”
On je dodao da se ono što je Republika Srpska dobila u Dejtonu ne može ni sanjati između 1992. i 1995. godine, jer je to samo korak niže od potpune nezavisnosti.
“Оно што је добијено Дејтонским споразумом је плод наше борбе, рекао бих. Неко је давно, много мудрији од мене, рекао да ће се Руси спасити молитвом, Грци богословљем, а Срби страдањем. Ја сам сигуран да смо ми добили награду за четворогодишње страдање. Уосталом, све је у симболу, а случајности нема, само несазнат узрок”naveo je Ćeranić.
On je podsjetio da je Republika Srpska osnovana 9. januara, na dan Svetog Prvomučenika Stefana, a da je sjednica skupštine na kojoj je izglasano proglašenje nezavisnosti završena molitvom.
Profesor Ćeranić je ocijenio da se Dejtonski sporazum često čita pogrešno i da je pisan na dva načina – jedan treba čitati tako da se ide ka jedinstvenom rješenju, a drugi, koji nije iskorišten, mogao je dovesti do nezavisnosti Republike Srpske.
“Кренуло се овим првим путем, али богами, морам да примјетим како су странци запињали да то ураде и имали су саучеснике у нашим домаћим посланицима, односно, члановима Парламентарне скупштине и делегатима у Дому народа и члановима Представничког дома који су дизали руке за наметнуте законе. Високи такозвани представници су, чини ми се, наметнули 166 закона у вријеме од 1995. наовамо и донијели неких скоро 900 одлука. Вјерујте, добар дио тих закона су српски посланици дигли руку”istakao je profesor Ćeranić.
Naveo je i da je Bosna i Hercegovina dobila krivični zakon jer ga je nametnuo visoki predstavnik, a svugdje u svijetu se govori da tako ozbiljan zakon treba donijeti predstavničko tijelo.
Šou “Око” oko 30 godina Dejtonskog sporazuma, pogledajte video na početku teksta.