Srpski predsednik Aleksandar Vučić rekao je na početku obraćanja na nikad pre nego što se ne obeleži akcija “Олуја” Nije okupljalo toliko građana, bez obzira na kišu i loše vremenske uvjete.
“Говорићу из срца и душе, а не из главе. Хвала свим Крајишницима, огромно је њихово срце, а највише куца за Србију. У Србију су морали да се преселе – да сачувају живе главе, али и да живе и раде за Србију. Волели сте и волите Србију, више и од својих кућа и домова. Хтели сте са својим народом да будете и живите”spomenuo je predsjednika Srbije.
Vučić je izjavio da se mora izviniti za svakoga ko im je dao postavljanje i eventualno, ali sakrio ih iz Beograda, Novi Sad i “још неких урбаних људи” što nije trebalo da vidi nesreću u srpskom narodu.
“Razgovarat ću o nečemu potpuno drugačijem večeras – Nepravde. Razgovarat ću o svemu što smo nam učinili u prethodnih 30 godina i stariji prema Srbima. Oni su uništili Jugoslaviju, rekavši da Srbi ne mogu živjeti u jednoj državi. Tada su rekli da neće dirati Kosovo i Metohiju. Kad je izbio sukob u Krajini, oni su kovali zavjere i planira da sruše Srpsku Krajinu. Rekli su koliko se veličanstveno ubija 2.500, a 250.000 ljudi je proterano. Oni su šutjeli i razgovarali sa gledanjem Srbije u budućnosti “, rekao je Vučić.
Predsjednik Srbije objasnio je da su nakon njih učinili da ne sačuvaju nikoga, a potom je sledilo bombardovanje SR Jugoslavije, bez pristanka Ujedinjenih nacija.
“Могло им се. Онда нису дали ни да Црна Гора буде уз Србију, па су две године касније узели и 14 одсто територије која је душа и срце народа – Косово и Метохију. Ни то им није било доста, па погледајте судбину председника Републике Српске. Како су се односили према Радовану Караџићу, Биљани Плавшић… А све под слоганом владавине права… Срце и душа ми не дају више да то трпим. Све време воде политику слабљења Србије”Vučić je naglasio.
Izjavio je da se srpski narod ne bi odrekli svog imena i prezimena, odnosno većina.
“Нашли су неколико српских слугу, као што су их и нацисти нашли од 1941. до 1945. године. Као што су их и Аустријанци имали у Првом светском рату, као што су их и Бугари имали у Балканском рату. Не дирамо у туђе државе, само хоћемо да чувамо своје српско име и презиме. Дозлогрдило нам је, а даћемо све од себе да сачувамо мир. Молим председника Додика да чува мир и стабилност. Молим све друге у Републици Српској да се уједине и боре за очување Српске”Vučić je naglasio.
Zaključio da je došao “вакат за укидање и нестанак Републике Српске”.
“Гарантујем вам у име Републике Србије, и у моје име, барем док сам председник Србије – биће и живеће Република Српска и ништа јој нећете моћи. Чуваћемо мир и стабилност, али ћемо бити довољно способни и јаки да своју земљу одбранимо много боље него што смо то умели и успели пре 26 или 30 година”rekao je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik podsjetio ga je da slavi srpski narod u ‘Flash’ i ‘Stuća’, stalno ih se sjećamo i otvaramo ih iz zaborava.
“На крају ратова у бившој Југославији свели су нас Србе у БиХ на трећину, а ми нисмо никакав трећина, ми не желимо да нас поделе. Ја стојим овде достојанствено као човек и као Србин, пред страдањима које је наш народ прошао и у Крајини и у Босни и Херцеговини. Морамо се окупити, ми у Републици Српској желимо да видимо велику Србију, ону која се развија, која има путеве и болнице. Ово није политички митинг, али сви морамо да станемо иза Александра Вучића, јер где је ова овде друга Србија, они који блокирају све већ месецима. Ми желимо велику Србију која ће стати иза Републике Српске, јер ми морамо да преживимо”Rekao je Dodik.
Predsjednik RS-a rekao je olujskoj akciji da je to bila akcija američkih vlasti.
“Kлинтона и других, који су предали хрватским војницима. То је завршило етничким чишћењем, тако да нема шансе да се тамо врати српски народ. А нама су ‘просипали’ причу како су они мировњаци, да би на крају бивше Југославије, нас у Републици Српској свели на трећину, с којом мисле да и са њом треба да се обрачунају. А РС је достојанствена и велика, везана за Србију, што ће и остати. Не желимо да нас поделе и раздвоје, јер нису нам дали слободу, и то раде већ вековима”Rekao je Dodik.
Predsjednik RS-a to je rekao “увек када смо опростили злочин, то је био почетак новог злочина над нама”.
“Морамо да кажемо шта хоћемо, носите се и ви и ваша владавина права, каква владавина права? Пустите нас на миру, морамо да станемо и да се народ консолидује, око политика. Босна и Херцеговина није моја држава, моја држава је Србија и Република Српска, и не вређам никога. Зашто вам то смета што кажем? Навијам за Србију, не навијам за БиХ, хоћете да нас истерате, да нестанемо на неки можда другачији начин него што је то учињено у Хрватској”Rekao je Dodik.
Izjavio je da je Dejtonski sporazum srušen i da su uništene samo olupine sporazuma koji su se branili.
“Исти који су истерали Србе из Kрајине су сада против РС. Не мрзим људе, ни муслимане, мрзим њихове политике које су против нас. Борићу се зато што сам Србин, зато што не желим да изгубим ниједан грам српске земље. Живела Република Српска, живела Србија”Rekao je Milorad Dodik u Sremskim Karlovcima.
Srbi iz Klovih Koljevi iz Hrvatske obratili su se okupljenim u Sremskim Karlovcima, predstavljajući uspomene i svjedočenja koji su doživjeli tokom egzodusa i progona Srba iz Hrvatske.
Srbi su se takođe približavali tokom sadašnjosti “Олује” Drugi bez članova porodice i onih koji i dalje traže nestale.
Jovana Hrvačević, koja govori u ime prognanih i nestalih “Олуји”ističe da su njena i njena porodica 4. August je probudio granate.
“Otac je bio na bojnom polju, a soj je hodao po kući, nisam znao da mi se posljednji put ugledao na mestu. Marina i Bilja. Dolazimo iz sela, a kuće su bile zatvorene kao kamen”, rekao je kućama “, rekao je kućama”, rekao je kućama “, rekao je kućama”, rekao je kuće “, rekao je kućama”, rekao je kuće “, rekao je kućama”, rekao je kućama “, rekao je kućama”, rekao je kućama “, rekao je kućama”, rekao je kućama “, rekao je kućama”, rekao je kućama “, rekao je kućama”, rekao je kućama “, rekao je kućama”, rekao je kućama “, rekao je kućama”, rekao je kuće “, rekao je kućama”, rekao je kućama “, rekao je kućama”, rekao je kućama “, rekao je kućama”, rekao je kućama “, rekao je kućama”, rekao je kućama, “, rekao je Hrvičević.
Navodi da su konačno započeli, a ako je to bio beskrajan stupac.
“Јутро је свануло, а колона је постала још већа. Људи умиру и сахрањују их поред пута. Ево нас на Петровачкој цести, око нас све гори. Бомбардовали су колону недужних људи. Пролазимо поред камиона у пламену, касније сазнајемо да је у њему погинуло петоро мале деце. Стижемо у Србију – слобода коначно. Ни слутили нисмо да нам је мајка животно угрожена. Била је у шестом месецу трудноће, носила је мог брата. Услед стреса, беби је престало да куца срце”Hrvarčević ističe.
Ističe da zahvaljujući ljekarima iz bolnice “Драгиша Мишовић” Njena majka je preživela u Beogradu, ali nije bilo šanse za nerođene bebe.
“У овим предивним Сремским Карловцима сам упознала супруга чија је животна прича слична мојој. Удала сам се и отишла у Америку. Нисам се тамо пуно задржала. Не могу ја без моје Србије. Ја сам Јована Хрвачевић, дете ‘Олује’, данас супруга православног свештеника и мајка Душана, Јована и Василија. Да никад не заборавимо сећања на Крајину, чија смо деца, мржњу која нас је протерала, безнађе и страх који нас је обузимао док смо у непрегледној колони спашавали голе животе и наду и спасење које смо добили тамо где смо једино слободни – у мајци и отаџбини нашој, вољеној јединој Србији”Hrvatska zaključuje.
“Крст носити нама је суђено” I “Васкрсења не бива без смрти” Riječi su porijeklom na koje je podsjetio patrijarh porfiriju u Sremskim Karlovcima nakon što su Parastos održali za žrtve u akciji “Олуја”. Patrijarh je podsjetio da smo se morali sjetiti žrtava u oluji, ali i u svim ostalim pogromima, ali i ne zloupotrebiti.
“Морамо дубље да проникнемо у речи Христове ”Љуби ближњег свога као самог себе’ па и ‘љуби непријатеља свог’ јер то мало ко чини, а то могу само истински хришћани. Имајући у виду Христове речи да не дозволимо оно што се често дешава међу нама, а то је да мрзимо, јер то уводи у спиралу зла у којој сви постајемо губитници. Љубав дугујемо једни другима, пре свега у породици, потом према људима у непосредном окружењу, својим комшијама, на послу… И тек потом можемо да имамо мир са свима, ма колико били другачији и удаљени једни од других. Молим цео народ да у времену када сви и цео свет пролази кроз искушења, да се издигнемо изнад раздора и сукоба”rekao je Porfiria Potriarch u spinovima.
Patrijarh je podsjetio da su nam potrebni, da ne možemo zaboraviti jedno drugo, da bismo trebali oprostiti i tražiti oproštenje.
“Да не будемо искључиви међу собом, већ да отворимо своја срца једни за друге, да знамо да нико није вишак и да је свако драгоцен, да живимо једни за друге, а не само једни поред других, да будемо трпељиви једни према другима, саосећајни, милострдни, да чувамо хришћанско и људско достојанство једни другима. Једном речју, да свако од нас буде бољи Богу и да буде боље ближњем, како би нам онда свима као једном народу било боље.То мора бити наш избор ако желимо да се и даље називамо и да будемо деца Светог Саве”rekao je u kralježnici Patrijarha porfirije.
U Sremskim Karlovcima, obilježavajući dane sjećanja svih žrtava i prognani u hrvatskoj oružanoj akciji “Олуја”a proslava prisustvuje srbijanski predsednik Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorada Dodika.
Označavanje dana pamćenja pohađaju patrijarh srpsku porfiriju, potomke i članove porodice žrtava u “Олуји”Predsjednici Skupštine Srbije i Republike Srpske Ane Brnabić i članica Predsedništva Srbije Srpskog Predsedništva Milan Mojsilović, predstavnici lokalnih uprava u Srbiji, predstavnici veterana i distribucija tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, kao i veliki broj građana.
Označavanje je počelo spominjanje patrijarha porfirije, a potom će se okupljanja obratiti patrijarhu i predsjedniku Vučiću i Dodiku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je porodični radan, u Banstolu, koji je u kolonu u izlogu stigao u avgustu 1995. godine. Godina iz sela Oton kod Knina, odakle je izbačena u hrvatsku oružanu akciju “Олуја”.
Zajedno sa Vučićem, ministrom zdravlja, Zlatiborom Lončarom i ministrom rada, zapošljavanja, veterana i socijalnih poslova Milica Đurđević Stamenkovski.
Građani koji su šetali iz Novog Sada na Sremskim Karlovcima stigli su na set posvećen godišnjici egzodusa srpskog naroda u akciji “Олуја”.
Na čelu kolone koja je hodanje iz Novog Sada razvijena prozirna “Олуја је геноцид”.
Građani stižu i u Sremsku Karlovce i iz drugih delova države.
Foto: Tanjug
Nenad Mihajlović
Građani koji žele, kao što države, sudjeluju na sastanku u Sremskim Karlovcima posvećenim godišnjici egzodusa srpskog naroda u akciji “Олуја”Počeli su pješice iz Novog Sada.
Prije polaska, organizatori su istakli da je ovo “најмање што могу да учине, а да се овај погром не заборави”.
Očekivan Da li je stupac u Sremskoj Karlovce stiže neposredno prije 6:30, str.
Foto: RTS
Mile Novaković
Predstavnici Srba organizuju centralnu komemoraciju u Donjem Žirovcu, koji se nalazi na putu Clay – Dvor na Uni. Taj je put bio jedini način da se uštede za izbjeglice iz Banije i Corduna tokom akcije “Олуја”ali spasenje nije bilo 78 ljudi, od kojih 48 civila. Bili su toliko oštećeni u napadu na izbjegličku kolonu i za taj zločin do danas, niko nije odgovorio.
Zbog toga u blizini nalazi se ulica, sa 78 bijelih ruža, a samim tim i središnji dio komemoracije.
Precijenili su adresama Milorada Pupovca iz Srpskog nacionalnog vijeća i Vesne Teršelić iz organizacije dokumenta, koja je također navela i broj žrtava roleta – Dvor na UNI-u.
Izvještaj Tihane Bajić (12.00)
Istoričar i vršilac dužnosti direktora Muzeja genocida Bojana Arbutina, koji je bio u koloni izveden iz Hrvatske kao dvogodišnjeg dječaka, rekao je da se uspomena ne učitava i da je jača iz godine u godinu.
“И када се промишља о тим темама и када се присећате са својим сународницима који су прошли сличан пут, протерани из Републике Српске Крајине, та сећања су свакако много живописнија. Сваки човек, а поготово ми млади људи који смо у том тренутку били деца, имамо жељу да што више сазнамо о тим крајевима, историји, култури, традицији и начину живота, како су наши преци живели на тим просторима вековима уназад”rekao Arbutin.
Istakao je da je proganjanje mladih ohrabrilo da se najbolje izvuče iz sebe i izgradi se kao ljudi koji nikada neće odustati od svojih ciljeva, kako u privatnom, tako u društvenom životu.
Nikolina Rakić razgovarao sa Bojan Arbutina
Istoričar Predrag Marković kaže da će RTS to biti istina o akciji “Олуја” Teško je doći na međunarodnom nivou. Većina genocida je prešutan, ali u slučaju holokausta i u slučaju Franje Tuđmana i “Олује” Dešava se da državni vršak najavljuje da će uništiti neko stanovništvo na svom teritoriju, podseća Markovića.
Postoje dva pogleda na akciju u Hrvatskoj “Олуја”RTS izvještaji izvještaji. Jedno je bilo da Hrvatska sakuplja svoju neovisnost prije 30 godina, ne spominjajući da, dakle, više od 200.000 Srba mora napustiti svoj dom.
Drugi izgled je, manjina, srpski, da su to dani tuge i podsećajući vreme kada su morali da zaustave svoje ognjište zauvek.
Ove godine sve se događa s nešto većim nacionalnim nabojem. Počeo je u koncertu Marko Perković Thompson početkom jula, nastavio sa velikom vojnom paradom u Zagrebu, a u Sinju je održan još jedan koncert Tompson.
Prijavi Tihane Bajić iz Zagreba
Uzimanjem ventara u spomenik umrlo u Dalmatinu na groblju Pordova i službom spominjanja Hrista Spasitelja i drugih hramova u Banjaluci i cijeli Republika Srpska iznosi 30 godina od akcije “Олуја”.
Dok krajišnici tuguju žrtvama, čeznem za svojim izvornim grudom i sjećaju se egzodusa, Hrvatske i dani slave kao veliku pobjedu u svojoj historiji.
U BiH se napetosti povećale u BiH zbog presude Milorada Dodika, ali i zbog nedavno održane vojne parade u Hrvatskoj.
Izvještaj Lazara Janovića iz Banjaluke
Ceremonija centralnog obeležavanja 30 godina od egzodusa srpskog naroda iz bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj “Олуја” Održava se večeras u Sremskim Karlovcima. Program pod nazivom “Олуја је погром – Памтимо заувек” počet će u 19.50. Direktan prijenos u prvom RTS programu.
Državno prigodno prikupljanje nadgleda i brojne tribine i događaji posvećene protjerivanju više od 220.000 Srba i patnje više od 2.000 njih u kolovozu 1995. godine. Godine.
Napad na Knin, u zoru, 4. kolovoza 1995. godine, sistematski zločini prema srpskim civilima i njihovim imovinom počeli su se. Samo 48 sati od početka akcije “Олуја”Područje bivše Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto.
Više od 220.000 ljudi, s najosnovnijim stvarima, prijevoznim sredstvima koje su se preselili, a na putu do Srbije i republičke srpske izbegličke kolone neprestano su napali hrvatsko artiljerijsko i vojno zrakoplovstvo.
Utočište nije bilo dopušteno ulazak u Beograd, ali samo prolaz Bulevar Arsenije Čarnojevića.
U Krajini su ostali samo civili koji su bili izloženi teroru i nakon formalnog završetka operacije 7. avgust, pokrovitelj pod pokroviteljstvom Francisa Tuđmana.
U nastavku akcije u BiH, operacija “Маестрал”Hrvatske i muslimanske snage ubile su 655 i razmjenjivale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.
Srbi koji su se odlučili vratiti na njihovu saslušanju uglavnom žive bez struje i kvalitetne infrastrukture.
Sud u hagu osudio je hrvatske generale, pa ih je oslobodio
Haški tribunal bio je u julu 2001. godine. Bio sam nekomprimanje optužnice protiv umirovljenog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio zapovjednik operacije. Gotovina je tada bio na bijegu do hapšenja u Španiji 7. Decembar 2005., kada je izručen Tribunalu.
Godina ranije, druga dva generala, Ivan Čermak i Mladen Markač, koji su optuženi za progon, deportaciju i prisilno preseljenje, pljačku, nesmotreno uništavanje naselja, ubistava, nehumanih dijelova i okrutno postupanje tokom i nakon operacije “Олуја”.
Optužnica protiv gotovine spojena je u optužnici protiv druge dvije generale odlukom Pretresnog vijeća.
April 2011. Godina, gotovina je osuđena na 24, a Mladen Markač u 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen.
U presudi za borbu protiv gotovine, Haški tribunal je utvrdio tu operaciju “Олуја” U ljeto 1995. godine. Bio je udruženi zločinački poduhvat s predsjednikom Franjem Tuđmanom, osmišljen da protjeri srpsko stanovništvo iz Knina Krajine, što je navodi optužnica.
U novembru 2012. godine, Vijeće Haškog tribunala oslobodilo je generala Anto Gotovine i Mladena Markača Krivice za progon srpskog stanovništva iz Knina Krajine 1995. godine. Annolzira prvostepenu presudu, nakon čega su pušteni iz pritvora.
Prema konačnoj presudi, hirurgiju “Олуја” To nije bio udruženi zločinački poduhvat da bi izbacili Srbe iz Knina Krajine.
Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi utrkivali su se u dodjeli naslova počasnog građanina antičevina.
Srpska javnost pozdravila je ovu vesti sa razočaranjem.
Ubijen ili nestao 1.881 Srp, prognalo je više od 220.000
U akciji “Олуја”Prema podacima dokumentacije i informacionog centra, Veritas je ubijen ili je nestalo 1,881 Srba.
Sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine, koja je okupirala hrvatska vojska, izbjegla je više od 220.000 Srba.
U Hrvatskoj 5 kolovoz slavi kao “Дан победе и домовинске захвалности”dok u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust, dan sjećanja na žrtve i prevaren Ne Srbi.