Ministarka trgovine Jagoda Lazarević tvrdi da se dobavljači plaše trgovaca zbog pritisaka i najavljuje da će se država izboriti za svakog od njih i pozvala ih da prijave takve pritiske. Ona kaže da je Ministarstvo uspostavilo komunikaciju sa velikim brojem kompanija dobavljača i da planiraju veliki sastanak sa njima kako bi im pružili podršku.
Urednik kolone Potrošač dnevni list Politika Jelica Antelj je rekla da su se producenti usudili da se žale na pritisak direktno ministru, a da smo poslednjih godina imali situaciju da su producenti ćutali iz straha da ne izgube svoje mesto na policama.
“Као да трговци троше више времена да виде како да избегну Уредбу или да се припреме како ће бити после, када Уредба више не буде на снази, иако нико не зна да ли ће бити продужена, да ли ће бити преточена у закон, али једноставно као да више времена троше на то како да избегну него да се боре за купце, што је било за очекивати”rekla je Jelica Antelj.
Ona je dodala da trgovci već pregovaraju sa proizvođačima kako da nadoknade gubitke nastale donošenjem uredbe kada ona bude van snage.
“Завршава се година, ти оф-рабати, односно ванфактурни рабати, већ су стигли на наплату, месечни, па иду тромесечни, годишњи, своде се рачуни, профити. Мислим да је ово најосетљивији период године за трговце и да је ово моменат у којем сада покушавају да надоместе те своје губитке. Вероватно договарајући се са добављачима”istakao je Antelj.
Stanić: Trgovci su se odazvali inicijativi države, ali ima i slučajeva zloupotreba
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ocenio je da su kazne za trgovce propisane da bi se poštovala sama Uredba.
“Генерално, трговци су се одазвали на ову иницијативу државе, чак и када су били само предлози. Ово је ипак Уредба, законски акт и генерално то се поштује. Међутим, наравно да имате случајева где су злоупотребе, посебно када неко процени да прилика коју може да оствари, односно, одређена зарада коју може добити из неког посла је, уколико се прекрши правило, већа него што ће бити сама казна”objasnio je Stanić.
On je istakao da se to može desiti i da takvih slučajeva sigurno ima.
“Међутим, генерално, привредници, они који су озбиљни и разумеју шта се дешава у нашем економском систему, који поступају по етичким правима свакако не прибегавају томе. Али, дефинитивно се има за циљ стати на крај тим покушајима и због тога Влада и позива на тај састанак који ће се одржати у Привредној комори Србије следећег уторка где ће се састати произвођачи и дистрибутери и где ће се чути њихов став о примени ове уредбе. Међутим, оно што је такође битно, јер ово је двострана прича, у два смера иде, обавиће се касније и консулатције са трговцима, да и они изнесу своје ставове, јер је битно да не постоји злоупотреба оног који је на тржишту јачи”naveo je Stanić.
Antelj: U regionu samo Srbija i BiH nemaju zakon o sprečavanju nepoštene trgovinske prakse
Jelica Antelj je istakla da nam nedostaje zakon o sprečavanju nepoštene trgovinske prakse i da samo Srbija i Bosna i Hercegovina u okruženju nemaju taj zakon.
“Сви су регулисали тржиште. Хрватска је имала исте проблеме као и ми, тржиште је изгледало овако у једном тренутку. Нама не треба статистика да схватимо колико је све скупо. Сваки потрошач види. Колико год видимо да су цене хране ниже за 4,5 одсто, то је похвала, али није то крај ове приче”naveo je Antelj.
Ona je dodala da bi zakon o sprečavanju nepoštene trgovinske prakse trebalo da uvede više reda na tržište.
“Да имамо с једне стране изузетно моћне трговце, који су доминантни у сваком смислу. Да имамо с друге стране произвођаче, много произвођача који самостално преговарају са њима, да немамо неко удружење које их штити у том смислу, као што имају земље у региону и Европи и наравно, ја бих се надовезала на те казне. По закону о непоштеним пословним праксама у Хрватској казне иду и до пола милиона евра, у Словенији 10 одсто годишњег промета. То је јако важно. Мислим да су казне суштина”istakla je Jelica Antelj.
Ona je napomenula da na kraju potrošač plaća tu cijenu i da je veoma važno da zakon sve reguliše.
Jelica Antelj pozdravila je najavu da će Uredba biti pretočena u zakon, jer je Evropska unija više puta sugerisala da mi tu uredbu nemamo.
Bojan Stanić je ocenio da se najviše pažnje mora posvetiti onima koji su najranjiviji u sistemu i lancu snabdevanja.
“Постоје различита жаљења од оних који су примарни произвођачи, посебно у области сточарства, који говоре да имају проблем, не са трговцима него да имају са произвођачима. С друге стране, неки произвођачи имају проблеме са дистрибутерима. То је јако комплексна ствар. Оно што је јако битно истаћи јесте да у том закону, да би се избегле лоше трговачке праксе, јавност гледа само на трговце, међутим, опет говоримо о том двостраном процесу, о комуникацији између трговаца и ових других који су у ланцу и опет не треба сада користити у будућности тај закон као одређену основу да се користе са друге стране неке злоупотребе којима би се направио велики притисак на трговце и да они заиста уђу у један проблем, посебно ако би трајале ове мере дуго које су сада предвиђене да трају кратко”naglasio je Stanić.
Antelj: U Švedskoj je “смоки” jeftinije nego u Srbiji
Jelica Antelj je istakla da je to videla tokom boravka u Švedskoj “смоки” tamo jeftinije nego u Srbiji, a da su cene na ostrvima u Hrvatskoj bile niže nego u Beogradu.
“Тај закон је неопходан јер се показало да је у свим земљама у окружењу, у целој Европској унији, закон о непоштеним трговачким праксама увео ред у том смислу да се знају и рокови плаћања произвођачима. Ја не кажем да су произвођачи у праву, али ако они кажу да имају такве врсте притисака да се од њих тражи да антидатирају неке уговоре које су потписивали са трговцима, да се иде дотле да се од њих тражи да им плаћају некакве маркетиншке надокнаде, онда имамо проблем”napomenula je Jelica Antelj.
Ocijenila je da je država predugo bila na strani trgovaca, koji su kao da su bili uljuljkani u svoju vlast, te da je sada vrijeme da budu malo iskreniji prema nama.