četvrtak, 22.01.2026, 16:57 – 22:38
Izvor: Fonetski
Visoki savet tužilaštva pozvao je Narodnu skupštinu da povuče predloge izmena i dopuna zakona o radu tužilaštva
Visoki savet tužilaštva (VTT) pozvao je Narodnu skupštinu da, na osnovu mišljenja većine članova, povuče iz procedure predloge izmena i dopuna sistemskih zakona kojima se uređuje rad javnog tužilaštva.
Budući da se radi o zakonima koji se direktno bave samim Visokim tužilaštvom, njegovim nadležnostima i javnim tužilaštvom općenito, HST je u priopćenju ukazao da je izostankom bilo kakvih konsultacija s njim prekršen Zakon o HST-u koji predviđa da Vijeće “даје мишљење о изменама или допунама постојећих или доношењу нових закона који уређују положај носилаца јавнотужилачке функције, организацију и поступање јавног тужилаштва, као и других системских закона које јавно тужилаштво примењује или су од значаја за обављање јавнотужилачке функције”.
Reč je o matičnim zakonima državnog tužilaštva, a Savet nije ni na koji način konsultovan, čime je grubo prekršen Zakon, navodi se u saopštenju.
Savet ističe da sama priroda zakona o kojima se raspravlja u Skupštini Srbije zahteva širok društveni konsenzus, posebno u stručnim krugovima.
Napominje da je, za razliku od 2023. godine, kada je u transparentnom i široko inkluzivnom procesu usvojen set pravosudnih zakona, uz učešće struke i šire javnosti, niz javnih rasprava i konsultacija sa Venecijanskom komisijom, ovoga puta sve to izostalo.
“Не спорећи Уставом гарантовано право народних посланика да сами предлажу законе, држимо да је о овако осетљивим и ускостручним питањима неопходно измене вршити на такав начин, како је то чињено 2023. године”navedeno je u saopštenju VST-a.
Savet je ukazao i na to da raskida sa težnjom Srbije da svoj normativni okvir uskladi sa evropskim standardima, jer su predložena rešenja suprotna važećim, koje su pohvalile Venecijanska i Evropska komisija.
Uzdržavanje od konsultacija sa relevantnim evropskim partnerima je u suprotnosti i sa strateškim ciljem punopravnog članstva Srbije u EU, kao i sa članom 1. Ustava, koji, između ostalog, predviđa da je “Republika Srbija država zasnovana na evropskim principima i vrednostima”, istakao je Vrhovni sud.
Analiza konkretnih predloženih rješenja u ovom trenutku nije svrsishodna, jer se trenutno predlaže određeni broj amandmana za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti usvojeni, a trenutno je nejasan obim i puni obim predviđene revizije zakona, upozorava se u saopštenju koje je potpisao predsjednik Vrhovnog suda Branko Stamenković.
Prema VST-u, ceo proces se ne može i ne sme odvijati na ovaj način, a predložene izmene treba povući iz procedure Narodne skupštine, a naknadnim eventualnim izmenama pristupiti na isti način kao što je to urađeno 2023. godine, uz poštovanje zakona, transparentno, inkluzivno, uz učešće i poštovanje predstavnika struke, ali i šire javnosti.