Služba sigurnosti, MI5, napravila je “više” nezakonitih zahtjeva za telefonske podatke u pokušaju da identifikuje povjerljive izvore bivšeg novinara BBC-ja, čuo je sud u Londonu.
Istražni sud je čuo da je MI5 nezakonito tražio telefonske zapise novinara Vincenta Kearneya u “najmanje” četiri navrata između 2006. i 2009. godine kada je radio za BBC u Sjevernoj Irskoj.
Jude Bunting KC, koji predstavlja BBC i Kearney, rekao je Tribunalu da bi MI5 trebao otkriti da li je izvršio daljnji nadzor nad Kearneyjem i drugim novinarima BBC-ja iz, kako smatra, zakonitih razloga.
“Ne znamo da li je MI5 napravio druge aplikacije [for communications data] koje su bile zakonite protiv gospodina Kearneya”, rekao je on. “Ne znamo da li je MI5 podnosio aplikacije za telefonske podatke drugih zaposlenih BBC-ja.”
BBC i Kearney podnose pravni spor protiv Policijske službe Sjeverne Irske (PSNI), Durham Constabulary, Metropolitan Police Service i vlade Ujedinjenog Kraljevstva zbog navoda da su policija i MI5 nezakonito špijunirali telefone BBC-jevih novinara koji rade u Sjevernoj Irskoj.
MI5 tvrdi da treba podržati dugogodišnji princip da ne može ni potvrditi ni poreći (NCND) da li je izvršio druge operacije nadzora protiv Kearneya ili liste od 16 drugih novinara BBC-ja, ako je nadzor obavljen na zakonit način.
Sud je čuo da je MI5 u septembru otkrio da je nezakonito pribavio komunikacijske podatke sa Kearneyjevog telefona 2006. i 2009. godine u sklopu istrage o osobama za koje se sumnja da su Kearneyju otkrile informacije koje se odnose na nacionalnu sigurnost.
MI5 je u oktobru još jednom otkrio da je napravio neovlašćene “uzastopne aplikacije” za Kearneyjeve telefonske podatke s ciljem da se identifikuju novinarovi povjerljivi novinarski izvori.
Jedna aplikacija imala je za cilj da identifikuje Kearneyeve „kontakte i aktivnosti i svako ponašanje koje može predstavljati pretnju nacionalnoj bezbednosti“.
Dokument koji je otkrio MI5 otkrio je “značajne detalje” i pružio “značajne informacije” o tome kako je funkcionisao proces prijave iz komunikacijskih podataka.
Bunting je rekao sudu: “Ne samo da znamo da je MI5 ciljao gospodina Kearneya, već sada znamo i kako. Možemo vidjeti da je postojala uspostavljena procedura za MI5 za dobijanje komunikacijskih podataka.”
Rekao je da se objelodanjivanje MI5 odnosi na operativne podatke, procedure i tehnike i pokazuje da MI5 posjeduje podatke o telefonskim računima.
Nisu dobijeni samo Kearneyjevi podaci, već su u isto vrijeme “pokupljeni” i podaci drugih ljudi, rekao je Bunting.
“Ovo je značajno odstupanje od NCND-a, kako u pogledu toga ko je meta i operativnih podataka,” rekao je on.
Kearney, trenutno urednik za Sjevernu Irsku na RTÉ, nije znao koliko je prijava podneseno, koji je cilj prijava, kada su podnesene, koji vremenski period pokrivaju, koje podatke je MI5 dobio i koje podatke MI5 ima o Kearneyu, čuo je sud.
MI5 je takođe odbio da potvrdi ili demantuje da li je podnio dodatne zahtjeve za Kearneyjeve podatke, koje je smatrao zakonitim, ili je podnio zahtjeve za podatke koji pripadaju još 16 zaposlenika BBC-a.
“NCND ne bi trebalo da bude zastava koju svi pozdravljamo, niti bi trebalo da bude opšte izuzeće od obelodanjivanja. Namenjen je očuvanju nacionalne bezbednosti”, rekao je Bunting sudu.
Rekao je da se NCND oslanja na konzistentnost svoje primjene, ali je MI5 na značajan način odrekao NCND u slučaju Kearney.
“MI5 već navodi da je ciljao gospodina Kearneyja tako što je dobio njegove komunikacijske podatke. To je odstupanje od NCND-a”, dodao je. “Sada znamo dosta detalja o operacijama MI5 u vezi sa načinom na koji se prijavljuju i pribavljaju komunikacijske podatke. Znamo kako dolazi do informacija o komunikaciji novinara.”
NCND nije uvijek prihvaćen
“Ljudi se prema NCND-u iz MI5 odnose s posebnim poštovanjem i mi to poštujemo”, rekao je Bunting sudu. “Ali ovaj tribunal nije uvijek prihvatao objašnjenje koje je dao državni organ.”
U slučaju Applea, Tribunal se nije složio s argumentima vlade da bi slučaj trebao biti održan na zatvorenom sudu.
“Postoje jasne logičke praznine i nedosljednosti u pristupu koji je MI5 zauzeo NCND-u”, rekao je on.
Bunting je rekao da ustupci koje je napravio MI5 ne dozvoljavaju advokatima da procijene na koji način su pogođena prava Kearneya i BBC-a prema članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima – koja omogućava novinarima da zaštite identitet povjerljivih izvora.
“Činjenica da je MI5 pružio informacije o gađanju koje je nezakonito ne znači da nema razloga da se daju informacije o gađanju koje su bile legalne”, rekao je on.
NCND je dugogodišnji princip
Richard O’Brien KC, predstavnik MI5 i drugih vladinih odjela, rekao je da je vrlo uobičajeno da se malo govori o razlozima neotkrivanja informacija na otvorenom sudu jer bi to moglo naštetiti nacionalnoj sigurnosti.
On je rekao da je MI5 priznao da je dobio telefonske podatke 2006. i 2009. u vezi sa otkrivanjem podataka Kearneyju koje je moglo naštetiti nacionalnoj sigurnosti.
„Politika uzastopnih vlada bila je da ne potvrđuju niti negiraju da li je obavještajna služba izvela određenu operaciju protiv pojedinaca ili grupa, ili koje su informacije dobijene“, rekao je O’Brien.
Rekao je da, iako to nije opšte pravilo, svaki odlazak iz NCND-a mora se pažljivo razmotriti jer se njegova efikasnost zasniva na njegovoj dosljednoj primjeni.
“Pitanje nacionalne sigurnosti također se odnosi na NCND, jer ako otkrijete informacije u jednom slučaju, moglo bi doći do zaključaka o tome šta je otkriveno u drugom slučaju”, rekao je.
O’Brien je branio kasno otkrivanje MI5 BBC-ju materijala koji je otkrio da je ometao Kearneyjeve lične podatke u najmanje dva navrata.
Sud je čuo da je MI5 morao da izvrši pretres ne samo na Kearneyju, već i na 16 pojedinačnih novinara ili uposlenika BBC-a čija je imena naveo BBC.
„Obimne pretrage zahtevaju značajan rad čak i ako ne otkriju ništa važno“, rekao je on.
Bunting je rekao da za nacionalnu sigurnost ne bi trebalo biti važno da li je MI5 otkrio informacije u vezi sa zakonitim nadzorom Kearneya, s obzirom da je MI5 otkrio detalje nezakonitog nadzora.
“Moja tvrdnja je bila da nije bilo kvantitativne razlike u uticaju na nacionalnu bezbednost u pogledu otkrivanja koja su bila zakonita i otkrivanja koja su bila nezakonita. Na to pitanje nije odgovoreno”, dodao je on.
On je u pisanim podnescima rekao da Kearney i BBC nisu bili u mogućnosti da preduzmu korake da zaštite svoja lična i novinarska prava.
“Ostavljeni su u situaciji da oni, njihovi prijatelji i porodice i njihovi novinarski izvori znaju da je bilo ponovljenih nezakonitih miješanja… ali ne znaju ko, kada, koliko dugo i zašto.”
Predmet bi trebao biti saslušan sljedeće godine.