Nakon dugog perioda u kome se povukla iz javnosti, Pamela Anderson ponovo je u centru pažnje. Vratila se stilskom samopouzdanju koje je izazvalo uglavnom pozitivne reakcije kada je počela da promoviše bez šminke izgled, svestrano negujući autentičnost bez filtera. Sada, pažnju publike sve više privlači njen rad na rimejku kultnog filma Goli pištolju sjajnom tandemu sa Liamom Neesonom. Uz to, mnogi šapuću o njihovom romantičnom odnosu, Neeson je otvoreno hvalio Pamelu, dok su i članovi njihovih porodica nekoliko puta dosad izrazili želju da njih dvoje započnu ljubavnu vezu… Za razliku od perioda pop kulture 90-ih, kada se Pamela najčešće povezivala sa Baywatch imidžom, u poslednjih nekoliko godina ona neumorno gradi reputaciju ginofilike: ljubiteljke umetničkog filma, pažljivo birane i dublje inspirativne filmske tradicije.U nastavku vam otkrivamo koji su to omiljeni filmovi Pamele Anderson.
Tokom gostovanja u legendarnom Ormar kriterijuma serijalu, Pamela je iznenadila publiku listom klasičnih evropskih filmova i reditelja koje poštuje – od francuskog novog talasa (Francuski novi val) do Bergmana i Kiarostamija. Njena kolekcija otkriva posvećenost, znanje i strast koja, kako kaže, prkosi površinskom imidžu i potvrđuje da Pamela zaista poznaje i voli film. Nije samo nekadašnja zvezda – ona je sada glas umetničke filma, koji nas podseća na lepotu introspektivnog pripovedanja. Pamela svoj filmski ukus gradi na klasicima evropske i poetske kinematografije, birajući dela iz 50-ih i 60‑ih koja i danas inspirišu. Pretežno su to stari filmovi: francuski, italijanski i švedski autoriteti, uz elemente američke nezavisne škole. Evo filmova koje Pamela Anderson neprekidno preporučuje – svaki sa sopstvenom snagom i značajem.
Bazen (1969)
Ovaj francuski psihološki triler reditelja Jacques Deraya savršeno oslikava Pamelinu ljubav prema eleganciji i tenziji. Radnja na obali plavog jezera u Francuskoj oslikava tragove ljubavi i prevara sa hladnom sofisticiranošću. Romy Schneider i Alain Delon čine dramatično jezgro filma – s minimalnim dijalozima, ali maksimalnom emotivnom energijom.
Plavi baršun (1986)
David Lynch donosi tamnu, ne-crna priču o skrivenim mračnim tajnama idiličnog američkog grada. Pamela je fascinirana Lynchovom atmosferom i otkačenom suptilnošću. Pamelina preporuka ovog filma potvrđuje ljubav prema neobičnim, neočekivanim narativima sa jakom emocionalnom i vizuelnom snagom.
Istina (1960)
Brigitte Bardot glavna je zvezda ovoga snažnog i emotivnog filma Henri-Georges Clouzota. Suočavanje sa istinom i moralne dileme koje film istražuje snažno rezoniraju s Pamelinim vrednostima autentičnosti, ali i kritičkim pristupom pop-kulturi.
Bez daha (1960)
Jean-Luc Godard redefinisao je kinematografiju, a Pamela ističe da ovaj film odiše slobodom i buntovništvom.
Na ulici (1954)
Federiko Felini donosi dirljivu priču o ljubavi i nemoći u kinu skitnica i putujućih performera. Pamela je dirnuta emocijom i iskrenošću priče, koja simbolizuje ranjivost, dostojanstvo i nostalgičnu lepotu ljudskih iskustava.
Dizalo do visine (1958)
Ovaj krimi klasičan film Louisa Mallea uvlači gledaoce u misteriozni svet neočekivanih posledica malih zločina. Pamelu u filmu hvali atmosferu, minimalizam i tenziju – film koji dokazuje da šapat u priči može biti jači od eksplozije.
Wanda (1978)
Barbara Loden snimila je ovaj introspektivni portret žene koja luta kroz život bez jasno definisanog cilja. U Wandinoj priči vidi se ljudskost i nesavršenost koje retko dobijaju prostor vodećih filmskih žanrova.
TRILOGIJA KOKERA (1987-1994)
Iranski reditelj Abbas Kiarostami na Pamelinoj listi simbolizuje poetski realizam: priče koje balansiraju između dokumentarnog i fiktivnog, tražeći smisao u svakodnevici. Filmovi su meditativni i reflektivni.
Summertime (1955)
Romantična drama Davida Leana sa Katharine Hepburn u glavnoj ulozi, prelepo prikazuje usamljenost i ljubav u Veneciji. Pamela je očarana elegancijom, filmskom fotografijom i jednostavnom hermetičkom emocijom.
Persona (1966)
Ingmar Bergman istražuje identitet, komunikaciju i psihičku povezanost između dve žene. Pamela doživljava ovaj film kao umetnički vrhunac – reflektivno iskustvo koje oblikuje njeno poimanje filma kao duboko psihološke forme.
Pesnice u džepu (1965)
Italijanski režiser Marko Belokio donosi hrabar, provokativan portret porodice u rasulu. Film istražuje moralnost, ludilo i otpor – vrednosti koje Pamela očito poštuje i koje potvrđuju njen afinitet za filmove koji se ne boje provokacije.
Filmovi koji isklesan u memoriju
Kao što ste videli i sami, među žanrovima jasno dominiraju psihološka drama, poetski realizam i introspektivna priča – filmovi koji ostaju u pamćenju mnogo duže nego trendovske blokbaster produkcije. Pamela je, po sopstvenim rečima, Stara škola – voli Romy Schneider iz Bazen. Fasciniran je nevinom Persona (Bergman) i neraskidivo povezana s energijom Fellinijeve Na ulici. Njeni izbori potvrđuju da nije samo Filmski potrošač – ona promoviše umetnost starog svetskog formata.
Foto: Tim P. Whitby, Sebastian Reuter, Andreas Rentz / Getty Images