Kada se govori o godinama i procesu starenja, četrdesete su decenijama nosile prizvuk svojevrsne smrtne presude. Upravo se za ovaj period vezuje kriza srednjih godina, često predstavljena kao zadnji ura pre nego što život, nakon te famozne tačke bez povratka, nastavi da teče bez uzbuđenja. Iako je reč o pojednostavljenom i prilično rigidnom pogledu na životne faze, ovakav diskurs je dugo bio prisutan – možda kao upozoravajuća pričaa možda i kao tipičan način na koji mlađe generacije zamišljaju svaku sledeću etapu života, bilo da su u pitanju tridesete, četrdesete ili osamdesete.
Starenje je, uostalom, proces kroz koji svi prolazimo. Za neke ono predstavlja okidač za pesimizam, naročito u eri u kojoj je opsesija mladošću gotovo univerzalna. Ipak, danas je primetno da se nešto menja. Čini se da je u pitanju generacijska smena – i upravo zato sve češće razmišljamo o tome kako milenijalci redefiniraju četrdesete.
Zašto se stiče utisak da milenijalci redefinišu četrdesete?
Pre nego što se upustimo u analizu, vredi podsetiti se na to o kojoj generaciji govorimo. Millennialsodnosno generacija Y, obuhvataju one rođena između 1981 i 1996. Setimo se perioda kada se termin milenijalac koristio gotovo pogrdno – kao sinonim za razmaženost, neozbiljnost i produženu adolescenciju. Ironično, upravo su pripadnici te generacije često bili najglasniji u toj kritici (uglavnom zbog toga što nisu shvatali da pripadaju ovoj grupi po definiciji). Danas je tu ulogu preuzeo termin Gen Z, a u budućnosti će, sasvim sigurno, istu sudbinu dočekati i generacija Alpha.
Ono po čemu se milenijalci razlikuju od njihovih prethodnika je činjenica da oni prve generacije koje su odrasle uz internet. To ne podrazumeva samo veću digitalnu pismenost, već i drugačije oblikovan razvoj ličnosti. Oni su prvi iskusili dokumentovanje gotovo svakog segmenta života, kao i javno seciranje tog sadržaja – od izbora karijere do estetskih odluka. Kritikovana istovremeno od starijih (kao neozbiljni) i od mlađih (kao cheugy, odnosno zastareli), ova generacija je smeštena u epicentar sudara svetova.
Poznati po opsesiji avokado tostom, razdeljkom na stranu (koji se, ironično, ponovo vraća u modu) i nijansama poput milenijum roze i sive, milenijalci su često predstavljeni kao autsajderi – oni koji ne pripadaju ni Stari in Novo svetu. I upravo ta pozicija omogućava im drugačiji pogled na godine koje dolaze.
Milenijalci redefinišu četrdesete: Šta je zaista drugačije?
Digitalna ekspanzija donela je duboke promene, kako u životnim navikama, tako i u percepciji životnih faza. Četrdesete su se tradicionalno smatrale tačkom u kojoj je proces samoistraživanja završen, a identitet u potpunosti formiran i stabilan. Međutim, kako se pokazuje (slično kao i sa tridesetima) ova dekada danas ne deluje tako konačno. Naprotiv, često izgleda optimističnije nego što se očekivalo.
Za razliku od svojih roditelja, koji su u ovom periodu uglavnom imali stabilne poslove, porodice i jasno definisane društvene uloge, milenijalci pomeraju fokus sa puke egzistencijalne sigurnosti ka istraživanju ličnih vrednosti i potencijala. Ovaj generacijski pomak sa sobom nosi i određenu konfuziju, naročito kada je reč o (stvarnoj ili zamišljenoj) dostupnosti opcija. Ipak, milenijalci su pokretljiviji nego prethodne generacije – spremni da menjaju poslove, partnere, pa čak i kontinente, u potrazi za onim što doživljavaju kao pravi fit.
40-te imaju novu vaške i način razmišljanja
Četrdesete, osim toga, više nemaju isto lice – ni bukvalno. Svedočanstva o dugoročnim efektima estetskih procedura, najčešće posredstvom slavna ličnost kulture i stvarnost formata, učinila su ovu generaciju informisanijom, ali i otvorenijom za iste. Istovremeno, visoka digitalna pismenost omogućava im da lepota proizvode, tretmane i trendove istražuju jednako temeljno kao i mlađe generacije. Njega kože rutine postaju složene, briga o sebi je imperativ, i blagostanje tema koja se (iako često uz otpor) uči i internalizira.
Slično se dešava i sa ishranom i fizičkom aktivnošću, a razmišljanje o dugoročnom zdravlju postaje sastavni deo svakodnevice. Zbog toga se menjaju i očekivanja od životnog veka: četrdesete više ne izgledaju kao pola puta, već kao još jedan jubilej. Ili, da se izrazim jezikom pop kulture – ovaj period je kraći kriza srednjih godinaa više nova sezona u kojoj lik dobija razrađeniju priču, umesto da bude otpisan.
Foto: Pascal Le Segretain, He Dipasupil / Getty Images, Instagram / @lilyallen