Oduševila nas je unutra Čokoladai Oscar je pobedio za Engleski pacijent. Šta god da radi, glumica Juliette Binoche to radi sa smislom i posvećeno, zbog čega je i bila u prilici da radi sa najvećima, od Leos Caraxa do Oliviera Assayasa, da predsedava žirijem u Kanu i na Berlinalu i drži pobedničke govore. A sada, rešila je da svojoj listi dostignuća doda i rediteljski prvenac. U pokretu premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u San Sebastianu, a kako se pokazalo, ovaj rediteljski debi Juliette Binoche jedan je od poslednjih doprinosa koje je svetu filma ostavio velikan Robert Redford.
Šta znamo o prvom rediteljskom filmu Juliette Binoche?
Rediteljski prvenac Juliette Binoche prati njeno haotičano, pomalo zastrašujuće i katarzično iskustvo u radu na plesnoj predstavi sa poznatim britanskim koreografom Akram Khanom. Na papiru film o snimanju plesne predstave zvuči romantično, ali U pokretu je sve osim romanse. Binoche otkriva svoje strahove, ponovo se suočava s nekim traumama, kao i fizičkim i emotivnim izazovima s kojima se susrela tokom stvaranja predstave, koju je potom sa Khanom izvela 100 puta širom sveta. Osim režije, Binoche je i producirala film zajedno sa Sébastienom de Fonsecom iz MIAO produkcijeu koprodukciji sa Olom Strømom iz Yggdrasila I Solène Léger iz Neznatna proizvodnja. Da bi nastao ovaj film, glumica je morala da pregleda, izabere i transformiše 170 sati snimljenog materijala, da pribavi prava na muziku za pesme korišćene tokom bezbroj probe i da ukomponuje apstraktni materijal u film. Rezultat je delo koje kritika opisuje kao intelektualno, političko i visceralno. Tema? Umetničko stvaranje.
Ništa bez Roberta Redforda
Juliette Binoche, nakon uspešne glumačke karijere, napravila je pauzu da bi ušla u potpuno drugačiji svet: ples. U saradnji sa koreografom Akramom Khanom stvorila je predstavu U pokretukoju su izvodili gotovo dve godine i predstavili publici u sto gradova širom sveta. Inspiracija za projekat došla je iznenada, tokom masaže, kada je dobila poziv da upozna Khana i isproba improvizaciju. Iz tog spontanog susreta nastala je umetnička saradnja koja je za oboje bila i kreativno ispunjavajuća i emotivno zahtevna. Predstava je bila fizički i psihički iscrpljujuća. Binoche je isticala da je svako izvođenje izgledalo kao borba sa sopstvenim granicama. U njoj su se otvorile i lične teme, poput iskustava nasilja, dok je Khan kroz svoj deo rada doticao sopstvene traume. Tako je nastalo delo koje je istovremeno intimno, politički obojeno i univerzalno.
A dok je Juliette Binoche borila sa svojim demonima iza scene i učinila je najbolje na pozornici, Robert Redford stigao je na novu ideju. Dok je bionik sa Akramom Khanom izveo izložbu”126″ podatkovni kraj=”144″> U pokretu u Njujorku, Redford je došao iza scene, u njenu garderobu, i rekao joj sa velikom strašću i uverenjem: Morate pucati na ovaj komad. Kada vam velikan kaže zako nešto, seme je posejano, Iako bez početnog plana i produkcije, godinama kasnije, uspela je da realizuje projekat zahvaljujući pomoći porodice i podršci producenata, među kojima su Ola Strøm i Solène Léger. Proces montaže bio je dug i mukotrpan, ali je iskustvo rada na ovom projektu oslobodilo Binoche straha od rizika i otvorilo je prema režiji.
Foto: IMDB.com, Monica Civil, Tristan Manje / Getty Images, Instagram / @ Juliette Binoche, @Sanbiastians