Herpes Zosterpoznatiji kao Remenski osipvirusna je infekcija koja se najčešće javlja kod odraslih osoba, naročito nakon pedesete godine života. Iako ga mnogi mešaju sa običnim herpesom koji se pojavljuje na usnama, reč je o sasvim drugom oboljenju – bolnijem, dugotrajnijem i potencijalno ozbiljnijem. Iako herpes zoster nije retka bolest (prema statistikama, svaka treća osoba ga može dobiti tokom života) o njemu se malo govori, delimično zato što se povezuje sa starenjem, a delimično jer se simptomi često zanemaruju ili pogrešno tumače. Ljudi neretko misle da je u pitanju obična alergija ili kožni problem, što dovodi do kašnjenja u dijagnozi i lečenju.
Koji je herpes zoster virus i zašto se događa?
Herpes Zoster, takođe poznat kao Remenski osippredstavlja reaktivaciju varicella-zoster virusa – istog virusa koji izaziva vodene boginje u detinjstvu. Kada jednom preležite boginje, virus se ne izbacuje iz tela, već ostaje uspavan u nervnim ćelijama, često godinama, pa čak i decenijama. Većina ljudi nikada neće imati problema s njim, ali u određenim okolnostima on se može ponovo aktivirati. Najčešći okidači reaktivacije uključuju pad imuniteta, što se često dešava usled starenja, hroničnih bolesti, jakog fizičkog ili emotivnog stresa, kao i tokom oporavka od drugih infekcija ili nakon terapije koja slabi imuni sistem, poput hemoterapije. Kod nekih osoba, čak i bez očiglednog uzroka, virus može iznenada postati aktivan. Kada se reaktivira, virus putuje duž nervnih vlakana do kože, izazivajući bol, svrab i osip koji se obično javlja na jednoj strani tela. Taj bol može biti vrlo intenzivan i često se opisuje kao pečenje, trnjenje ili oštar nervni bol. Iako se najčešće javlja kod starijih osoba, herpes zoster može pogoditi i mlađe ljude ako imunitet oslabi.
Simptomi herpes zoster virus
Simptomi zoster herpesa u početku su suptilni i lako se mogu progutati drugim uvjetima. Prvi znakovi uključuju blag svrab, peckanje, trnjenje ili bol koji se javlja duž jednog nervnog puta, najčešće na jednoj strani trupa, ali ponekad i na licu, vratu ili rukama. Ove senzacije mogu trajati nekoliko dana pre nego što se pojave vidljive promene na koži. Zatim dolazi do pojave crvenila, a ubrzo nakon toga i osipa koji se pretvara u mehuriće ispunjene tečnošću. Osip najčešće formira traku ili pojas, prateći tok zahvaćenog nerva, što je i dalo naziv bolesti – Remenski osip. Mehurići nakon nekoliko dana pucaju i prelaze u kraste, koje se postepeno suše i otpadaju, a ceo proces može trajati između dve i četiri nedelje. Kod većine osoba osip se povlači bez većih posledica, ali kod nekih – posebno starijih ljudi – može se javiti komplikacija poznata kao postherpetična neuralgija. To je dugotrajan, ponekad i hroničan bol koji ostaje u području gde je bio osip, čak i mesecima nakon što koža zaraste. Ova neuralgija može značajno narušiti kvalitet života, jer bol može biti vrlo intenzivan i otporan na terapiju.
Da li se virus herpes zoster može izlečiti?
Lečenje uključuje antivirusne lekove, koji su najefikasniji ako se započnu u prva 72 sata od pojave simptoma, kao i analgetike i lokalne preparate za ublažavanje bola i svraba. U težim slučajevima, koriste se i kortikosteroidi. Dobra vest je da postoji vakcina protiv herpesa zostera, koja se preporučuje osobama starijim od 50 godina ili onima sa oslabljenim imunitetom. Vakcinacija značajno smanjuje rizik od pojave bolesti, ali i od komplikacija poput hroničnog bola.
Iz iskustva: koliko je stres otključan HERPES HERPES ZOSTER
Herpes zoster jeste bolest o kojoj se retko priča, ali zaslužuje pažnju – jer rana reakcija pravi veliku razliku u kvalitetu oporavka. Ako osetite neuobičajen bol, svrab ili osip duž jedne strane tela, ne odlažite odlazak lekaru. Pravovremena pomoć može sprečiti brojne neprijatnosti. Upravo je to i poruka Đurđe Stanišićnovinarke, osnivačice i urednice web platforme beautydesk.rs, koja se i sama pre nekoliko godina susrela s ovim virusom. Sve je počelo prilično tiho – bolom u leđima, samo s jedne strane. Ništa strašno, pomislila sam, verovatno od sedenja. Provodim sate ispred kompjutera, stalno nešto završavam, jurim rokove, balansiram posao i privatni život koji je u tom periodu bio prilično turbulentan. Simptomi klasičnog umora, zar ne? Ali, bol nije prolazila. Danima, nedeljama. Postala je uporna, kao da telo pokušava nešto da mi kaže, a ja ga ne slušam. Po preporuci drugarice, mazala sam leđa kremom protiv bolova. I onda – iznenađenje. Osip. Na istom mestu gde me najviše mučila nelagodnost. Crvenilo, mehurići… posumnjala sam da sam alergična na neki sastojak iz kreme. Budući da mi nije delovalo bezazleno, odlučila sam da ipak proverim šta se dešava. Zakazala sam pregled kod dermatologa. Ušla sam, pokazala leđa, a doktorka mi je, bez mnogo oklevanja, rekla: To nije alergija. To je virus. Imate herpes zoster. Pogledala sam je kao da me upravo pitala da li sam sletela s Marsa. Virus?! Koji sad virus? Ispostavilo se da svi koji su ikad imali varičele (čak i ako se toga ne sećam) u sebi nose ovaj varičela-zoster virus. I on uglavnom miruje. Međutim, kada je telo duže vreme pod stresom, kad imunitet oslabi, kada doživite tzv. ,burnout – on iskoristi priliku. I pojavi sekaže Đurđa. Lečenje je bilo mukotrpno i imalo je posledice. Dobila sam terapiju – antivirusni lek i cink za lokalnu primenu. U međuvremenu, i apetit mi je nestao – dosta sam smršala bez ikakve namere. Bila sam iscrpljena, fizički i emotivno. Međutim, ono što me najviše iznenadilo nije bio virus – već koliko sam dugo ignorisala signale koje mi je telo slalo. Srećom, bolovi su se postepeno smanjivali, osip se povukao, a ja sam prvi put zaista sela – ne za kompjuter, već sa sobom. I shvatila: ponekad bol nije samo fizička. Ponekad organizam poručuje da zastanemo, udahnemo i razmislimo kuda smo krenuliĐurdija je priznala i dodala: Danas ne zanemarujem kad me nešto boli. Trudim se da odaberem – što je više moguće – ono što trošim energiju.
Foto: Cottonbro Studio / Pexels