Hrkanje koje to tišinu noći, iznenadni prekidi disanja i buđenja bez pravog razloga – zvuči poznato? Mnogi ove signale olako pripisuju umoru ili stresu, ne sluteći da telo tokom sna zapravo vodi borbu za dah. U pitanju je jedan od najčešćih, a najmanje prepoznatih poremećaja sna, koji se tiho uvlači u svakodnevicu i ostavlja posledice koje se ne vide odmah, ali se osećaju svakog dana. U nastavku istražujemo šta je spavaj apnejakoji su simptomi i kako se leči.
Spavaj apneja za vrijeme spavanja je poremećaj spavanja o kojem se još uvijek ne govori dovoljno, iako može ozbiljno utjecati na kvalitetu života i dugoročno zdravlje. Radi se o stanju u kojem dolazi do ponavljanih prekida disanja tokom spavanjaa često osoba koja spava toga nije ni svjesna. Iako se na prvi pogled može činiti da je bezopasna pojava, apneja u snu je mnogo više od glasnog hrkanja – remeti prirodni ritam sna i opterećuje ceo organizam.
Zašto se pojavljuje spavaj apneja?
Tokom spavanja, mišići grla opustite se, ali kod osoba sa apnejom u snu, ona se javlja preteranog opuštanjašto uzrokuje sužavanje ili potpuno zatvaranje disajnih puteva. Kada se to dogodi, nivo kiseonika u krvi opada, a telo reaguje kratkim buđenjem kako bi ponovo uspostavilo disanje. Ova mikrobuđenja se mogu desiti i više desetina puta tokom noći, što znači da san nikada nije dovoljno dubok ni regenerativan.
Razlozi zbog kojih nastaje spavaj apneja su različiti i često se prepliću. Najčešće se povezuje sa viškom kilogramajer masno tkivo u predelu vrata može dodatno suziti disajne puteve. Građa vilice i grla, nasledni faktori, kao i navike poput pušenja i konzumiranja alkohola pred spavanje takođe igraju značajnu ulogu. Kod žena se rizik povećava tokom menopauze, kada hormonske promene utiču na tonus mišića i raspodelu masnog tkiva.
Kako prepoznati simptome?
Simptomi spavaj često apneja ostaju neprimećeni jer se dešavaju tokom sna, ali postoje jasni signali koje ne treba zanemariti. Glasno i nepravilno hrkanje, pauze u disanju koje primećuje partner, učestala noćna buđenja i osećaj gušenja tokom sna samo su neki od njih. Tokom dana se javlja hroničan umor, jutarnje glavobolje, pad koncentracije, razdražljivost i osećaj kao da san nikada nije bio dovoljan, bez obzira na to koliko dugo ste spavali.
Ako se ne liječi, spavaj apneja može imati ozbiljne zdravstvene posljedice. Dugoročno, povećava rizik od visokog krvnog pritiskasrčanih i moždanih udara, dijabetesa tipa 2 i problema sa mentalnim zdravljem. Osim toga, stalna pospanost tokom dana utiče na produktivnost, raspoloženje i bezbednost, naročito u saobraćaju.
Kako objektiv spavaj apneja?
Lečenje spavaj apneje zavisi od njenog oblika i težine, ali u velikom broju slučajeva donosi značajno poboljšanje kvaliteta života. Najčešće se primenjuje terapija pomoću CPAP aparata, koji tokom noći održava disajne puteve otvorenim. Promjene životnih navikapoput smanjenja telesne težine, prestanka pušenja i izbegavanja alkohola pred spavanje, često su važan deo terapije. Kod blažih oblika mogu pomoći i specijalne oralne proteze, dok se u određenim situacijama preporučuju i hirurški zahvati.
Važno je to znati spavaj apneja nije uslov koji treba shvatiti olako moraš naučiti da živiš. Pravovremena dijagnoza i adekvatna terapija mogu vratiti energiju, poboljšati koncentraciju i značajno smanjiti rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema. Ako se budite umorni, bez osećaja odmora, možda nije problem u dužini sna, već u njegovom kvalitetu.
Foto: Instagram / @hannahaamodt, Aljona Ovchinnikova / Pexels