Kraj leta je vreme kada nostalgično sređujemo utiske sa putovanja, već tiho planirajući naredno letovanje, a Grčka je destinacija kojoj se teško odoleva. Kikladi sa svojim nestvarnim pejzažima, belim kućicama na liticama i beskrajnim horizontima, već decenijama su simbol mediteranskog hedonizma i savremenog nomadskog duha. Svako ostrvo nosi svoj ritam i šarm, a među njima se posebno izdvaja Tinos – autentičan, mirniji i pomalo tajanstven dragulj Egeja.
Kada Tatjana Bosanac, influenserka iz Novog Sada, prenosi utiske sa putovanja, ne samo da dobijate vodič kroz destinaciju, već stičete i osećaj da ste tamo, ušuškani u boje, mirise i ritam mesta. Tako je i sa Tinosom, jednim od najlepših ostrva Kiklada, koje u njenim rečima oživljava kroz miris mora, vetar što šušti kroz maslinjake i spokoj belih kuća na brdima. Tatjana je pristala da nas odvede na Tinos ne samo kao putnike, već kao goste ostrva koje ima dušu. U nastavku Tatjana Bosanac vas vodi kroz grčka ostrva s naglaskom na ostrvo Tinos.
Kiklade, mesto za reći: Usporite!
Ova godina ostala je rezervisana za Grčka ostrva i izbor je pao na Kiklade. Ispočetka nisam planirala da obiđem četiri ostrva (Naxos, Milos, Tinos i Paros), ali se ispostavilo da će ovaj put za mene biti pravo letnje buđenje. Mesta na kojima sam osetila mir, spokoj, jednostavnost i lakoću življenja. Ostrvljani umeju da prenesu energiju usporiti. Počeo sam disati sporije, ali s srcem i osjetio sam nešto što nisam dugo, mir.
Po dolasku u Naxos, upoznao sam grčki, Konstadin, vlasnika Muze Konceptna trgovina-a koji mi je bio u komšiluku. Nasmejano sam ušla, upoznale smo se, raspričale, a potom mi je ona sastavila listu šta raditi i gde ići, što na Naxosu, što na Milosu. Kad sam pomenula plan mog odlaska na Tinos, i da ću verovatno ići sama, rekla je da je to njeno omiljeno ostrvo i da obavezno odem tamo. Grci su neusiljeno neposredni, srdačni, opušteni i autentični. Imaš osećaj dobrodošlice gde god da dođeš. Ima nešto i njihovom pogledu i gestu koji čini da se i ti otvoriš.
Nekoliko stvari karakteristično je za sva ostrva, a to su preukusna hrana koja je na zaista visokom nivou, divno kristalno čisto egejsko more, belo plave kućice i uske ulice. Raj na zemlji. Od ostrva do ostrva putovala sam trajektima. Neke putanje, čini se, nemaju puno smisla i traju značajno duže no što bi morale, ali su trajekti klimatizovani, i koliko god da ima talasa, nisam imala mučnine. Od četiri ostrva odabrala sam da pričam o ostrvu na kojem sam bila najkraće – Tinos. Ono ima drugačiju emociju i priču. Ovo ostrvo pokazuje dobro u ljudima, nadu i veru. Energiju privlačnosti, spontanosti.
Moji prijatelji su odustali od putovanja u Tinos, pa mi je nametnut da odem tamo sam samo nekoliko sati. Neko bi rekao: Zašto se uopšte boriš? Ali … Jednog dana, dok sam se sunčao na plaži na Naxosu, poruka je stigla od mog novog prijatelja, Odmorio sam ti auto na Tinosa. Pošto sedam godina često odlazi na ovo ostrvo, poslala mi je kontakt njenog prijatelja koji će mi pozajmiti auto. Poručila mi je da više nemam izgovore, a ja sam se samo pitala: Ko još ljubim automobil nepoznatijoj osobi?! Ko bi pozajmio auto turistkinji koju poznaje četiri dana? Shvatila sam da je ovo ipak aktivni odmor, da drugačije ne može, jer je lepota ovih ostrva prevelika. Ona u isto vreme umaraju i isceljuju.
Polazak na Tinos započeo je trajektom Naxos – Mikonos – Tinos. Užarenih 35 stepeni nije moglo da skine osmeh sa mog lica i radovanje avanturi koja me je snašla. Po dolasku u glavni grad Chora, svratila sam do bara koji drži njen drugar, samo da mu se javim. Dočekao me Grk, kulturan i fin momak koji drži bar koji je bio po poslednjeg sedećeg mesta bio pun. Nastavila sam svojim putem, šetnju Chorom i uzbrdo po najvećem suncu do Crkve Presvete Bogorodice. Nalazi se na samo brdu, a do nje može i da se puzi. Za to je napravljena posebna staza od etisona i služi za ljude koji na taj način iskazuju svoju zahvalnost. Stigavši u crkvu, počela je liturgija, pa sam tu i ostała. Jedna je od najlepših crkava koje sam videla. Kažu da je Tinos drugo najveće mesto za hodočašća u Grčkoj, posle Svete Gore. Nisam to znala, ali ima smisla: kasnije sam tokom vožnje videla neverovatan broj crkava. Negde sam pročitala da ovde postoji jedna crkva na trinaest stanovnika.
Vratio sam se u bar, ljubazan, ali u kompletnom haosu. Grčki me pitao jesam li žedan i natjerao me da prehladim Latte za poneti. Ne znam u čemu je caka sa hladnim kafama u Grčkoj, ali niko je ne pravi kao oni. Vožnja Tinosom jedna je od najlepših koju sam iskusila. Kroz brda, serpentine, iza svake nove krivine vidi se još lepši pogled, da sam se osetila kao u razglednici. Otvorila sam prozor, da mogu da udahnem i ponesem sa sobom svaki delić ovog ostrva.
Poznat je kao bogato ostrvo pretežno u mermeru, posjetio sam prvi izraz koji ima prekrasan pogled na more. Nije bilo lako hodati u dva popodne, pa sam se odmorio u divnom baru Maje. Ako se nađete i želite vam na ručku, predlažem vam. Nedostatak vremena me spriječio da vidim druga sela, ali stigao sam u Kardiani, samo srce Tinosa i bivšeg kapitala. Sve u mermeru, sa milion stepenica, divne fontane i živ čak i u to doba dana. Dok sam proveo sam sam, imao sam vremena da razmislim o tome koliko je dobro, koliko bih trebao biti trenutno prisutan i prigrliti situacije i mogućnosti koje nudimo, koliko života trebamo reći da. Tada se otvaraju nove staze i energije.
Foto: Tatjana Bosanac